СРБИЈА И ИЗРАЕЛ МАПИРАЈУ БУДУЋНОСТ БИОЕКОНОМИЈЕ И БИОКОНВЕРГЕНЦИЈЕ Заједнички извештај центара за четврту индустријску револуцију
БЕОГРАД: Центар за Четврту индустријску револуцију Србије, у оквиру Канцеларије за ИТ и еУправу, у сарадњи са Центром за Четврту индустријску револуцију Израела при Израелској агенцији за иновације, представио је нову публикацију посвећену стратешком развоју биоекономије и биоконвергенције у обе земље.
У извештају „Путање ка биоекономији и биоконвергенцији: Перспективе из Србије и Израела“ налази се преглед регулаторних оквира, иновационих екосистема и стратешких иницијатива које обликују примену савремених биолошких, дигиталних и инжењерских технологија, с циљем решавања изазова у областима здравства, пољопривреде, климатских промена и одрживог развоја.
Србија и Израел, земље са снажним научним и технолошким потенцијалом, у том документу представљени су као примери сарадње јавног и приватног сектора, уз подршку регулаторних иновација и међународног умрежавања, у развоју нових биотенолошких праваца.
– Република Србија је препозната као регионални лидер у области науке, технолошких иновација и дигиталне трансформације, а инвестиције у кључну инфраструктуру, попут државних дата центара, суперкомпјутера и модерних система еУправе, додатно нас позиционирају на изузетно захтевном и динамичном тржишту учесника у Четвртој индустријској револуцији – изјавио је директор Канцеларије за ИТ и еУправу др Михаило Јовановић.
Српски део извештаја посебно истиче значај науке, иновација и развијеног ИКТ сектора у примени вештачке интелигенције у биотехнологији. Међу кључним пројектима наведени су дата центри у Београду и Крагујевцу, Национална платформа за вештачку интелигенцију и будући Иновациони дистрикт у Крагујевцу.
– Док је Израел препознао биоконвергенцију као свој стратешки правац и државни приоритет, Србија развија биоекономију кроз повезивање научне изврсности, дигиталне инфраструктуре и природних ресурса. Овај извештај управо показује како два различита пута могу водити ка истом циљу - одрживој и инклузивној биоекономији – истакла је директорка Ц4ИР Србија Јелена Бојовић.
Такође, Србија се издваја и по томе што је међу првима у региону поставила регулаторне основе за етичку употребу генетичких података, уз подршку иницијатива као што су „Biotech Future Forum” и образовних програмa за младе у бионаукама и биотехнологијама.
– Прекретнице у развоју не настају случајно, већ као резултат дугорочних и промишљених одлука. У Израелу смо одлучили да уложимо у биоконвергенцију јер верујемо у њену моћ да обликује будуће индустрије. Повезивањем биологије, инжењерства и вештачке интелигенције, отварамо врата технолошкој будућности – изјавио је генерални директор Израелске агенције за иновације Дрор Бин.
Публикација не представља само анализу тренутног стања већ и позив на акцију – државама, инвеститорима и научној заједници. Кроз конкретне примере и препоруке, извештај представља мапу пута ка убрзаном, али одрживом развоју биоекономије са јасним друштвеним бенефитима.