Планиран комплекс од милион квадрата!
БУРА У ЦРНОЈ ГОРИ ЗБОГ СОЛАРНЕ ЕЛЕКТРАНЕ КОД ОСТРОГА! Председник Општине Даниловград поручио: „Ово озбиљна држава не ради“
Председник Општине Даниловград Александар Гргуровић изразио је озбиљну забринутост због издавања грађевинске дозволе за изградњу соларне електране инсталисане снаге 67 мегавата, која би са пратећом инфраструктуром требало да заузме простор већи од милион квадратних метара.
Како је саопштио, реч је о пројекту који због своје величине, положаја и могућих последица по простор превазилази оквире једне инвестиције и захтева пуну пажњу стручне и шире јавности. Посебно забрињава то што се пројекат реализује у непосредној близини Манастира Острог, једног од најзначајнијих културних, историјских и духовних симбола Црне Горе.
– Уколико је држава била спремна да одобри овакав пројекат, а да претходно није отклонила сваку разумну сумњу у погледу заштите културне баштине, онда се с правом поставља питање да ли су институције у овом поступку штитиле јавни интерес или су га ставиле у други план. Културна баштина није административна препрека развоју – она је уставна, законска и цивилизацијска обавеза државе – поручио је председник Општине Даниловград.
Нагласио је да Даниловград није против улагања у обновљиве изворе енергије нити против енергетске транзиције, која представља стратешки интерес Црне Горе, али сматра да ниједан развојни циљ не може бити оправдање за занемаривање обавезе државе да штити културну баштину.
"Држава која олако допушта интервенције у простору који припада културном идентитету свих грађана показује слабост"
– Када постоји и најмања сумња да један пројекат може нарушити простор од националног историјског, културног и духовног значаја, дужност државе није да убрзава процедуре, већ да покаже највећи степен опреза, стручности и одговорности. Држава која олако допушта интервенције у простору који припада културном идентитету свих грађана не показује снагу, већ институционалну слабост и неразумевање вредности које је дужна да чува – навео је.
Према његовим речима, ово није питање инвеститора нити дневне политике, већ елементарне одговорности државе према сопственом наслеђу. Иако планирана соларна електрана није на територији Општине Даниловград, њен могући утицај не може се посматрати искључиво кроз административне границе.
– Простор нема административну логику. Културни пејзаж, природне целине и визуре чине јединствен систем вредности који се не завршава на граници једне општине. Због тога грађани Даниловграда имају пуно право да буду упознати са свим околностима под којима је донета одлука о издавању грађевинске дозволе – рекао је Гргуровић.
У документацији разматран визуелни утицај електране и могућност да буде видљива са саобраћајнице којом се прилази Острогу
Подсетио је да Манастир Острог представља једно од кључних места културног, историјског и духовног идентитета Црне Горе, чији значај одавно превазилази оквире једног верског комплекса и локалитета. Свака интервенција у његовом ширем просторном окружењу, како је нагласио, захтева највиши степен стручне и институционалне одговорности.
Према његовим речима, у јавно доступној документацији разматран је и визуелни утицај планиране електране, укључујући могућност да комплекс буде видљив са саобраћајнице којом се прилази Манастиру Острог.
– Та околност сама по себи намеће питање на који начин је процењен укупан утицај пројекта на културни пејзаж и да ли су надлежне институције детаљно размотриле последице које овакав захват може да изазове – рекао је Гргуровић.
Истакао је да не доноси унапред закључке нити оспорава право инвеститора да развија пројекте у складу са законом, али да јавност мора да добије потпуне информације када је реч о простору који представља део идентитета целе државе.
Од Министарства просторног планирања, урбанизма и државне имовине, као и свих институција које су учествовале у поступку, затражио је да саопште да ли је пре издавања грађевинске дозволе извршена посебна процена могућег утицаја пројекта на културно добро од националног значаја и његов шири просторни контекст, као и да ли је Управа за заштиту културних добара учествовала у поступку и дала одговарајуће мишљење или сагласност у оквиру својих законских надлежности.
"Ово није политичко питање"
Затражио је и одговоре на питања да ли су анализирани могући ефекти пројекта на културни пејзаж, визуре и амбијенталне вредности простора у окружењу Манастира Острог, да ли постоје јавно доступне тродимензионалне визуализације које би грађанима омогућиле да виде како ће комплекс изгледати из најважнијих праваца прилаза манастиру, као и да ли су разматрана алтернативна пројектна решења или друге локације на којима би исти енергетски циљ могао бити остварен уз мањи утицај на простор.
– Ово нису политичка питања. То су питања која произлазе из обавезе институција да сваку одлуку од јавног значаја учине потпуно транспарентном и образложеном – поручио је.
Председник Општине Даниловград оценио је да држава своју озбиљност не доказује бројем издатих дозвола, већ способношћу да развој усклади са вредностима које ниједна инвестиција не може да надомести. Енергетска транзиција јесте стратешки циљ Црне Горе, али неће имати пуни друштвени легитимитет уколико се буде доживљавала као процес у којем културна баштина и просторни идентитет остају без адекватне институционалне заштите.
"Ако се испостави да заштита културног наслеђа није била приоритет..."
– Поверење грађана не гради се тврдњом да је процедура спроведена. Оно се гради спремношћу да се свака одлука објасни, да свака дилема добије одговор и да свака институција преузме одговорност за део посла који јој закон поверава – рекао је.
Додао је да као председник Општине Даниловград осећа обавезу да реагује када постоји оправдана потреба да се заштити простор који представља заједничку вредност свих грађана Црне Горе.
– Културно наслеђе није питање једне општине нити једне генерације. Оно припада свима нама и зато свака интервенција у његовом непосредном или ширем окружењу мора бити предмет највеће стручне пажње, пуне институционалне одговорности и отвореног дијалога са јавношћу – навео је председник Општине.
Од надлежних институција очекује да јавности ставе на увид комплетну документацију и недвосмислено одговоре на сва отворена питања.
– Ако су одлуке донете у складу са законом и уз пуну заштиту културне баштине, онда не може постојати ниједан разлог против потпуне транспарентности. Али ако се испостави да заштита културног наслеђа није била приоритет, одговорност за такву одлуку мораће јасно да буде утврђена. Културна баштина није ничије приватно право да њоме располаже – она је трајна обавеза државе према сопственој историји и будућим генерацијама – закључио је председник Општине Даниловград.
Дневник/Блиц
