ХРВАТСКА У ВЕЛИКОЈ ДЕМОГРАФСКОЈ КРИЗИ: Старење популације приморава на масовни увоз радника – шта то значи за будућност?

Најстарије становништво у средњој и источној Европи, према актуелним подацима Евростата, концентрисано је у бившој Југославији, посебно у Хрватској са просечних 45,4 година, као и Словенији и Србији, по 45,2 године.

Хрватска је још 2023. постала европски првак у увозу радне снаге, а очигледно је да ће се тај тренд наставити и у наредним годинама, преноси портал Пословни.

Према статистици, 95 одсто свих дозвола за боравак у Хрватској је намењено страним радницима, што говори како о економског расту и изузетној прилагодљивости хрватског тржишта рада, али такође ствара нове структурне и политичке изазове.

У Европској унији је тај проценат знатно нижи и износи 34 одсто.

У истраживању које је спроведено на узорку од 400 страних радника у Хрватској, посебно са Филипина, из Непала и Индије, наводи се да 22 одсто анкетираних ради у транспорту, 19 одсто у угоститељству, а 17 одсто у грађевинарству.

Као главни разлог доласка у Хрватску наводе економске разлоге, а готово 90 учесника истраживања изјавило је да финансијски помаже своју породицу.

Према истраживању, 32 одсто анкетираних планира да остане у Хрватској до пет година, 23 одсто жели да се задржи између шест и десет година, 20 одсто до пензије, а 19 одсто до краја живота.

Страни радници су највише задовољни здрављем, најмање животним стандардом, а упркос препрекама на које су наишли, 34 посто радника сматра да им се квалитет живота након доласка у Хрватску значајно побољшао, показује истраживање.