Арсенал у сефу бившег председника: Мило Ђукановић прекршио закон, крио 11 комада ватреног оружја
ПОДГОРИЦА: Бивши председник Црне Горе Мило Ђукановић прекршио је одредбе Закона о спречавању корупције јер у редовном годишњем Извештају о приходима и имовини за 2022. годину није пријавио власништво над 11 комада ватреног оружја, утврдила је Агенција за спречавање корупције Црне Горе (АСК).
Како се наводи у одлуци коју је АСК донела 23. јуна 2026. године, Ђукановић је Агенцији доставио непотпуне и нетачне податке о својој имовини, иако је био дужан да пријави сву покретну имовину за коју постоји обавеза регистрације код надлежних органа, преноси РТЦГ.
Према документацији, Ђукановић као покретну имовину за коју је прописана обавеза регистрације није навео читав арсенал оружја различитих марки и калибара. Поступак је покренут по службеној дужности након провере навода и података из службених евиденција.
Шта се све налази у непријављеном арсеналу: Међу непријављеним оружјем налазе се модели пушака „merkel 140E” и „merkel K1”, пиштољи и револвери „smith & wesson”, „beretta”, „caracal”, „magnum research desert eagle” и „застава ЦЗ99”, „north american arms” мини револвер, као и два комада ватреног оружја без наведене категорије, марке, модела и калибра.
Ђукановићев пуномоћник је у писаном изјашњењу достављеном Агенцији истакао да странка не спори власништво над наведеном имовином, али је нагласио да није постојала намера скривања оружја нити избегавања законских обавеза. Одбрана је указала и на „процесне нејасноће” с обзиром на проток времена од покретања поступка, тврдећи да је наступила застарелост.
Међутим, Агенција је ове наводе одбила, оцењујући да рокови за покретање поступка нису истекли. АСК је образложила да се од јавног функционера који обавља високу функцију очекује виши стандард поступања и транспарентности у односу на просечне грађане.
У одлуци се истиче да се непријављивање 11 комада ватреног оружја не може третирати као обичан превид, нарочито имајући у виду време које је Ђукановић провео на јавним функцијама и чињеницу да су прописи о извештајима о имовини и приходима у примени последњих 20 година. Додаје се и да намера није конститутивни елемент одлука којима се утврђује кршење Закона о спречавању корупције.
АСК је, позивајући се на тада важећи и садашњи Закон о спречавању корупције, навела да су јавни функционери дужни да у извештајима доставе тачне и потпуне податке, укључујући и покретне ствари за које постоји обавеза регистрације. Агенција је закључила да Ђукановић није поступао са „посебном пажњом, савесношћу и одговорношћу”, коју захтева његова тадашња функција председника државе.
Против ове одлуке Ђукановић може да покрене правни спор пред Управним судом Црне Горе у року од 20 дана од дана пријема решења.