ОБЈАВЉЕНА ЕВРОПСКА ЛИСТА СРАМА Међу пет најгорих и Хрватска

Хрватска је у друштву са Бугарском, Мађарском, Италијом и Словачком и за њу се каже  да је земља са раширеном корупцијом и мањком одговрности у великим аферама, слабом независности правосуђа, нетранспарентним јавним набавкама, недостатком слободе медија и маргинализацијом независних институција уз пораст екстремизма и усташких симбола, што доприноси продубљивању друштвених подела.
 

Реч је о извештају који је изнела водећа европска група за грађанске слободе, односно о невладиној организацији цивилног друштва која промовише грађанске слободе свих у ЕУ. 
 

У извештају је пет земаља означено као "растављачи", чије владе доследно и намерно слабе владавину права у већини подручја. 
 

У извештају на 800 страница за 2026. годину, упозоравају да се, уз „растављаче”, демократски стандарди активно погоршавају у још шест држава.
 

Што се Хрватске тиче, наводе да у 2025. години није било напретка у различитим аспектима владавине права.
 

Након парламентарних избора 2024. године, коалиција Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и Домовинског покрета, крајње десне странке, држи парламентарну већину и формира владу. Стога су се одређени проблеми видљиви у последња два мандата хрватске владе, коју је предводио Андреј Пленковић, наставили у том раздобљу, док је дошло до озбиљних назадовања у неколико подручја. Јавна употреба поздрава 'За дом спремни' и других усташких симбола порасла је (користио их је усташки режим током нацистичке марионетске државе НДХ у Хрватској), посебно током концерта певача који велича профашистички режим НДХ, којем су присуствовали неки министри и заступници у Сабору, а који је подржао и премијер, наводе у свом извештају под укупном проценом Хрватске, преноси загребачки Јутарњи лист.
 

Додају да су „упркос поновљеним чињеницама да је поздрав неуставан”, нижи судови почели да ослобађају појединце због његовог скандирања, позивајући се на „необвезујуће политичке документе или непостојеће законске изузетке”.
 

Ова судска пракса, у комбинацији с политичком подршком, допринела је умањивању и релативизацији поздрава у јавном дискурсу. Јавно поверење у правосуђе остало је ниско, а нису предузети озбиљни кораци за враћање поверења и решавање главних проблема у правосуђу. Штавише, Хрватска је остварила мали напредак у јачању свог оквира за борбу против корупције, а системске слабости и даље постоје у независности правосуђа, руководству тужилаштва и спровођењу кључних законодавних реформи, пише, између осталог, у извештају.