Отишле заједно да раде сезонски у Омиш, само се она вратила - Потресна исповест сестре Драгане Антешевић: “Нашао је пламен и моја сестра Драгана је само нестала”

Викала јој је да трчи и бежи, али је ватрена стихија у једном тренутку пресекла пут између њих. Последња слика сестре која стоји и гледа ка њој, како каже Николина, и даље јој се непрестано враћа.

Пожар их је сустигао 

Две сестре су заједно радиле сезону у вили на Балића Рату. Када се пожар приближио, чекале су да објекат напусте гости, а потом су са колегиницом покушале да се извуку службеним аутомобилом. Убрзо након изласка на Јадранску магистралу возило је захватила ватра. Николина је кратко наставила да вози, али се аутомобил због велике врућине угасио.

„Рекла сам им: 'Ми ћемо погинути. Излазите!' Знала сам да ће аутомобил експлодирати ако останемо у њему”, испричала је Николина.

"Нашао је пламен и више је нисам видела"

Све три су изашле из возила, а у хаосу који је уследио сестре су се раздвојиле. Николина је почела да трчи, мислећи да је Драгана иза ње. Када се окренула, угледала ју је стотинак метара даље.

„Викала сам јој да трчи, да бежи. Видела сам је како клечи, стоји и гледа ме. Нашао је пламен и више је нисам видела. Само је нестала.”

Покушала је да се врати према сестри, али су између њих горели и експлодирали аутомобили, а пламен је пресекао целу цесту.

„Знам да нисам могла да се вратим. Да сам кренула кроз тај пламен, погинула бих. Али стално ми се враћа та слика. Она стоји са кофером, гледа ме и онда је више нема.”

Опечених стопала и запаљене косе наставила је да бежи

И сама повређена, са опеченим стопалима и запаљеном косом, Николина је наставила да бежи кроз ватру. У једном тренутку почела је да зауставља аутомобиле и моли људе за помоћ. Врата су јој отвориле Наталија из Станића и њена ћерка Кристина, које су је увукле у аутомобил.

„Молила сам их да стану. Говорила сам: 'Остала ми је сестра!' Наталија ми је рекла: 'Хоћеш ли и ти погинути?' Само ме је угурала у аутомобил и одвезла. Та жена ми је спасила живот. Бог ју је послао на то место.”

Сатима је тражила Драгану

Након што се извукла из пожара, Николина је сатима покушавала да пронађе Драгану. Проверавала је болнице и распитавала се код полиције и других служби, надајући се да ју је неко спасао или да је међу неидентификованим повређеним особама. Та се нада, нажалост, није остварила.

Николина је у пожару задобила опекотине на стопалима и повреде главе и руке, али истиче да јој физичке ране данас најмање значе.

„Мени то није било важно јер сам жива. Моје ће ране зарасти. Али ово друго… Не знам како ће ово икада проћи. Да барем нисам све видела. Да нисам била у том паклу и гледала смрт у очи.”

Драгана је годинама радила у Босни и Херцеговини, а након што је напустила посао, Николина јој је предложила да заједно оду на сезону. Њихов заједнички одлазак завршио се трагедијом у којој је тридесетчетворогодишња Драгана из Котор Вароша изгубила живот.

„Мени нису криви ни људи, ни то место, ни Хрватска. Жао ми је само што је моја сестра морала да оде на такав начин. Ништа друго”, закључила је Николина.