ВОДИТЕ РАЧУНА Јадран пун "ничијих" банкомата који наплаћују огромне провизије

Британац који више од 20 година живи у Хрватској, оснивач портала Тотал Цроатиа Неwс, Пол Бредбери, писао је у мају о овој проблематици на Фејсбуку, при чему је навео да је та појава  "рак рана" хрватског туризма која ће донети огроман талас негативног публицитета за Хрватску ако се проблем не реши.

Како Бредбери каже, у последње време дошло је до правог "бума" банкомата који нису повезани с банкама, а који често наплаћују провизију и до 20 одсто. 

Он је испричао да је типичан сценарио  да гост оде на ручак и тек тада сазна да се картице не прихватају, а конобар му тада љубазно покаже најближи банкомат, па гост који жели да подигне 200 евра на крају плати 240 евра због високих накнада.

Портал Форбс је такође писао о овој теми у контексту сплитског туризма. "Сплит има стотине банкомата по целом граду, али користите искључиво оне на којима је јасно истакнуто име банке. Не користите црвене, жуте, плаве или зелене банкомате. Ја сам то урадио првог дана и на крају платио невероватних двадесет посто накнаде", навео је аутор чланка овог портала.

Како су за Индеx рекли из Хрватске народне банке (ХНБ), према подацима из марта 2025. године, од 4.271 активног банкомата у Хрватској,  65 одсто било је у власништву банака, а 35 у власништву других правних лица. 
Другим речима, ради се о око 1.495 небанковних банкомата. У Хрватској је најчешће реч о банкоматима попут оних из фирми Еуронет и Ауро Домус.

Еуронет Wорлдwиде један је од највећих независних оператера банкомата с више од 55.000 банкомата и готово четири милијарде долара прихода у 2024. години, а послује у више од 60 земаља. Њихови банкомати најчешће се могу видети на обали, наводи Индеx.

За подизање готовине на банкоматима у Хрватској корисници картица издатих изван Хрватске најчешће плаћају искључиво фиксну накнаду по трансакцији која се креће од 4,65 до 5,31 евра, што се тиче већих банака, а слична накнада важи и за небанковне банкомате.

Проблем је, међутим, у томе што се на банкоматима додатно  нуди опција Дyнамиц Цурренцy Цонверсион (ДЦЦ), услуга која корисницима картица издатих у иностранству омогућује опцију "прерачуна" у њихову матичну валуту. 
Ако прихвате ДЦЦ, корисници ће физички добити евре, али идеја је да уз ту услугу лакше схвате трошак будући да ће им се у њима блиској валути приказати тачан износ који ће им бити наплаћен.

ДЦЦ се нуди и на банковним банкоматима, али уз ниже марже него на небанкарским банкоматима на којима је курс који се нуди кроз ДЦЦ често знатно неповољнији од референтног Европске централне банке, често и више од 10 посто. 
Зато се саветује да се ДЦЦ увек одбије, наводи Индеx.

Бројни корисници су приметили и да се Еуронет и слични небанковни банкомати другачије понашају према домаћим и страним картицама, будући да се ДЦЦ нуди само за стране картице.
Еуронет је био суочен с критикама због својих манипулативних менија на банкоматима, што је у неким земљама резултирало регулаторним притиском.

Пракса која је изазвала спор односила се на приказивање опције "Цасх анд Баланце" која је корисницима наплаћивала додатне накнаде за услугу провере рачуна, док су повољније опције попут "Цасх онлy" биле скривене у додатним опцијама под "Отхер".

У ХНБ су навели да су ретко примали притужбе на рад оваквих банкомата, као и да их је било мање од десет у задњих пет година. "Примљене притужбе односиле су се на услугу прерачунавања валута на банкомату ( Дyнамиц цурренцy цонверсион). У тим случајевима Хрватска народна банка усмеравала је подносиоца или прослеђивала притужбу на надлежно поступање Тржишној инспекцији Државног инспектората Хрватске, под чијом надлежношћу су небанковни пружаоци услуге прерачунавања валута на банкомату или на продајном месту", навели су.

У Министарству туризма казали су да је тема банкомата у надлежности финансијских институција, али и да туристичке заједнице израђују планове управљања дестинацијом који укључују анализу која може да обухвати и списак банкомата.

Потпредседник хрватске владе и министар финансија Марко Приморац најавио је могућност успостављања националне банкоматске мреже која би грађанима омогућила да од 1. јануара 2027. године подижу новац на било којем банкомату без плаћања накнада.

Питање је хоће ли до тога доћи, јер се банкама, како су поручили из Министарства, с тим баш не жури, али чини се да је сигурно да се тако нешто неће односити на небанковне банкомате, наводи Индеx.хр.