КОРОНА ЈОШ НИЈЕ РЕКЛА „ЗБОГОМ“ Опсежна студија показала да коронавируси ЕВОЛУИРАЈУ у свом ПРИРОДНОМ ДОМАЋИНУ: Били смо изненађени високом...

Анализирајући хиљаде узорака током три године, научници су открили да су млади слепи мишеви често домаћини мултиплим коронавирусима истовремено – дајући увид у реалном времену у могући начин настанка нових сојева.

Млади слепи мишеви инфицирани мултиплим вирусима могли би бити природни инкубатори за будуће варијанте коронавируса.

Ови налази, са вирусима који не инфицирају људе, обезбеђују моћан модел за предвиђање како би опасне варијанте једном могле прећи у људе, нарочито зато што притисци животне средине доводе слепе мишеве ближе људским стаништима.

Слепи мишеви су корисни за наше екосистеме и привреду, али – пошто уништење станишта и притисци животне средине смањују њихову удаљеност од људи – може доћи до ризика од болести.

Истраживање представља приступ антиципирању наступа короновируса. Откривено је да су млади слепи мишеви инфицирани чешће и да би могли бити главни извор преласка вируса у друге врсте. Студија такође открива динамику короновируса који циркулишу међу аустралијским слепим мишевима, а који не представљају познату опасност по људе.

Ендемични у популацијама слепих мишева, већина коронавируса не инфицира људе. Кад се то деси, као у случају САРС-а, ковида-19 и МЕРС-а, обично се преносе од слепих мишева путем неке посредне животиње домаћина.

Коронавируси углавном нису велики проблем за слепе мишеве. Међутим, могу да се понашају другачије ако пређу у нову врсту, каже др Алисон Пил из Школе за ветеринарску науку.

Истраживачи су током три године сакупили више од 2.500 узорака измета, путем којег слепи мишеви расејавају коронавирусе. Узорци су узети од црних летећих лисица и сивоглавих летећих лисица са пет локација широм источне обале Аустралије.

Тестирање је показало да су коронавируси најприсутнији у младим слепим мишевима у периоду између марта и јула, кад се приближавају зрелости. Тај налаз је био доследан током трогодишње студије. Нарочито се истицала висока пропорција слепих мишева инфицираних мултиплим коронавирусима истовремено.

Били смо изненађени високом стопом коинфекција међу јувенилним и скоро одраслим слепим мишевима, каже др Пил. Коинфекција представља прилику да једна ћелија постане инфицирана мултиплим вирусима, што је значајан природни прекурзор генерације нових сојева.

Шест детектованих коронавируса били су нобековируси, поткласа вируса који не прелазе на људе. Три су била нова. Били су корисни за анализу јер представљају минималан ризик за људе, али су еволуциони рођаци сарбековируса, вируса налик САРС-у који су склонији преласку на друге врсте. Разумевање еволуције нобековируса даје парелелне увиде у еволуцију опаснијих коронавируса.

„Безбедно смо пратили како и кад су коронавируси циркулисали природно у популацијама слепих мишева. Користили смо геномику да пратимо инфекције индивидуалних животиња“, кажу научници. „Резултати дају модел за разумевање појаве короновируса и будућих ризика у популацијама слепих мишева широм света. Фокусирајући се на коинфекције младих слепих мишева током извесних периода, истраживачи могу боље предвидети природну еволуцију и појаву опаснијих коронавируса пре него што постану ризик по здравље људи“.

Даље истраживање је потребно да би се разумело зашто су млади слепи мишеви подложнији инфекцији и коинфекцији. Можда је разлог то што њихови имуносистеми још нису потпуно развијени или стрес са којим су суочени у потрази за партнером први пут, каже др Пил.

Промена животне средине такође може бити фактор. Ранија истраживања о другим вирусима показала су да губитак животне средине због доласка људских популација и недостатка хране може изазвати стрес код слепих мишева који нарушава њихов имунитет и чини их подложним инфекцијама.

Истраживање је почело 2020. године, у току пандемије ковида-19. Базирало се на ранијем раду о ширењу вируса Хендра, који такође долази од слепих мишева, пише Еспресо.

Овај обим и дубина података у истраживању о вирусима су ретки, чак и код људских вируса“, каже др Пил. Сакупљање узорака од индивидуалних слепих мишева и испод њихових боравишта, као и праћење индивидуалних сојева широм више локација и година, обезбеђује јаку основу за истраживање улоге стреса услед животне средине на развој коронавируса.