РАТ ЗБОГ БАКЛАВЕ! Турска и Азербејџан траже UNESCO заштиту, СУСЕДИ ОГОРЧЕНИ

Баклава је колач који се прави од више слојева танких кора са филом од сецканих орашастих плодова и преливен је сирупом од шећера или меда, наводи портал Јуропиан Kореспондент.

Баклава је популарна у 20-ак земља, у Турској, широм Балкана, на Блиском истоку и области Kавказа, централне и јужне Азије, али свака земља има своју варијанту припремања овог колача и многе је сматрају својим кулинарским наслеђем.

Својатање баклаве је почело 2013. године, када је Европска комисија регистровала баклаву из Газијантепа, турске престонице баклаве, као производ са заштићеном географском ознаком и називом "Антеп Баклавасı" заштићеним од имитација.

Турска историографија инсистира на томе да је баклава у свом модерном облику настала у османском Истанбулу, грчки историчари тврде да је овај култни колач измишљен у Византијском царству из којег је створена и савремена Грчка, а још 15-ак земља на тлу Европе и Азије сматра да баклава припада њима.

Грчки посланици у Европском парламенту су у јануару 2025. године поднели приговор у којем истичу грчко порекло баклаве и изражавају забринутост због тога што Азербејџан и Турска полажу право на овај специјалитет.

Стручњаци су ову националну иил националистичку опсесију око порекла хране назвали "гастронационализам", а чини се да је Турска под председником Реџепом Тајипом Ердоганом посебно посвећена том питању, наводи портал Јуропиан Kореспондент.

Током прошлонедељног боравка у Турској високих званичника из земаља чланица НАТО-на самиту северноатлантске алијансе у Анкари, баклава је често служена као десерт, а бројни регионални специјалитети око којих се воде спорови представљени су гостима као део јединственог кулинарског наслеђа Турске.

Врхунски турски кувари су осам месеци осмишљавали "аутентични турски мени" за НАТО самит у сарадњи са Дирекцијом за комуникације председника Ердогана која је као главни циљ поставила "јачање бренда Турске".

Чињеница да су Азербејџан и Турска заједнички поднели захтев да се баклава призна као део културног наслеђа обе земље такође представља вид гастронационализма јер су ове две суседне земље блиски савезници, а њихови билатерални односи почивају на формули "једна нација, две државе".

Ове две државе пружају подршку једна другој у свим областима сарадње: војној, дипломатској, економској, образовној, али и у домену кулинарства.

Иницијатива Азербејџана и Турске у вези са баклавом уследила је неколико месеци након што је један ресторан у Солуну затражио од UNESCO-а да призна "патсу", врсту традиционалног чорбастог јела, као аутентично грчко јело чији корени сежу још у Хомерово доба.

Турски медији су одмах оспорили грчки захтев, тврдећи да је та чорба, у Турској позната као "ишкембе" заправо турског порекла, наводећи као доказ записе путописца Евлије Челебије из 17. века.

Расправе у оквиру UNESCO-а о статусу неког јела воде се сваке године и то не само када је реч о земљама некадашњег Османског царства, а многе државе сматрају да је признавање статуса неком јелу код UNESCO-а својеврсни заштитни знак.

"То је чисто симболично. Наслеђе је политичко средство, то није тајна. Државе га користе ради видљивости, престижа и изградње идентитета. Другим речима, реч је о јефтином механизму за подстицање национализма и пројектовање тзв. меке моћи", изјавила је Kјара Бортолото, антрополошкиња специјализована за културно наслеђе при Француском националном центру за научна истраживања.

У пракси, ознака UNESCO у већини случајева значи веома мало јер та организација не обезбеђује ни новац, ни гарантовану подршку, а изостаје и било какав значајнији наставак промотивних активности након доделе статуса.

Ипак, видљивост која може да генерише неке промене је најзначајнија корист коју пружа додела статуса UNESCO.

Да ли ће баклава стећи већу видљивост као азербејџанско-турска посластица призната од стране UNESCO-а биће познато тек након предстојећег заседања те организације у децембру ове године.