РИМ У 1.000 УЛИЦА УВОДИ ОГРАНИЧЕЊЕ БРЗИНЕ ОД 30 КМ/Ч Већа безбедност – да, али шта с менталним здрављем возача?

Ново ограничење важиће унутар зоне ограниченог саобраћаја (ZTL), али и на појединим главним градским артеријама, укључујући Корзо Виторио Емануел, улицу Театро Марчело и тунел Трафоро.

Градске власти најавиле су да ће укупно око 1.000 улица широм Рима бити обухваћено режимом ограничења брзине на 30 км/х, у циљу повећања безбедности у саобраћају, преноси Раи уно.

У оквиру плана предвиђено је и постављање 60 нових фиксних и мобилних радара за контролу брзине, поред 20 који су већ у употреби. 

План укључује изградњу 175 „лежећих полицајаца”, увођење нових „школских улица”, као и проширење система камера за надзор проласка кроз црвено светло на најризичнијим раскрсницама. 

До 2026. године биће инсталирано и 40 нових електронских система за детекцију прекршаја.

„Безбедност у саобраћају је ванредно питање. Број несрећа расте и потребне су одлучне мере како би се смањио број жртава”, изјавио је градски секретар за саобраћај Еугенио Патане, додајући да Рим тежи да постане град са смањеним брзинама кретања, по узору на друге европске метрополе.

Према његовим речима, циљ мера је смањење саобраћајних несрећа и већа заштита пешака, бициклиста и возача.                

Међутим, стручњаци упозоравају да би увођење ограничења брзине од 30 километара на час у историјском центру Рима могло би да смањи број саобраћајних несрећа и загађење, али истовремено да повећа ниво стреса и негативно утиче на ментално здравље возача.

Како наводи Италијанско друштво за медицину животне средине (SIMA), позивајући се на истраживања Европске агенције за животну средину, смањење просечне брзине кретања возила доноси очигледне користи по безбедност и квалитет ваздуха, али може да има и нежељене психолошке последице, нарочито у градовима са великим саобраћајним оптерећењем попут Рима.

Према подацима за 2025. годину, возачи у Риму провели су у просеку 76 сати годишње у саобраћајним гужвама, што италијанску престоницу сврстава на 17. место најзагушенијих градова на свету. 

Стручњаци упозоравају да додатна ограничења могу додатно да повећају фрустрацију и стрес код возача аутомобила, преноси Roma Today.

Председник СИМА, Алесандро Мјани, истакао је да спорији саобраћај доприноси смањењу емисија угљен-диоксида, азотних оксида и ситних честица, као и буке, али је нагласио да је неопходно пронаћи равнотежу између мобилности, безбедности и заштите животне средине.

„Претерани или неадекватно постављени лимити могу имати негативне последице по ментално здравље возача, нарочито оних који због посла проводе много времена за воланом”, рекао је Мјани.

Он је подсетио и на британску студију из 2022. године, према којој већ након 20 минута проведених у саобраћајној гужви долази до пораста крвног притиска и убрзаног рада срца, што повећава ризик од губитка контроле и конфликтног понашања у вожњи.