ИГРА ГУШЕЊА СА ТИКТОКА ВЕЛИКА ПРЕТЊА ОСНОВЦИМА! Стручњаци упозоравају на мрачну страну друштвених мрежа, РОДИТЕЉИ ОВО МОРАЈУ ЗНАТИ
Док су друштвене мреже за многе младе простор забаве и дружења, стручњаци упозоравају да оне могу бити и извор озбиљних ризика – од вршњачког притиска и сајбер насиља, до опасних интернет изазова који могу имати трагичне последице.
О овој теми за Курир телевизију говорили су психолог Бојана Шлајмер, стручњак за безбедност деце на интернету Катарина Јонев, аналитичар Саша Боројевић и Блажо Марковић, председник Синдиката полиције и покрета "Нови људи нова снага Србије".
ТикТок и опасни трендови
Према речима Катарине Јонев, највећи утицај на децу тренутно имају изазови са друштвене мреже ТикТок, који су посебно популарни код деце од петог до осмог разреда. Истиче да се током летњег распуста повећава време које деца проводе на телефону, што додатно повећава ризик.
-Игра гушења, разни скокови и имитирање супермена су неки од изазова који изгледају као игра, али у стварности доводе до тешких повреда. Прошле године, у року од 12 сати, у Босни је више од 80 деце потражило медицинску помоћ због учешћа у једном таквом изазову, док је у Србији било десетак сличних случајева, истиче Јонев.
Аналитичар Саша Боројевић упозорава да деца у Србији дневно проведу у просеку седам сати на телефону. По његовим речима, алгоритми на мрежама обликују вредности деце, па често добијају погрешну слику шта је прихватљиво понашање.
-Снимци вршњачког насиља постају вирални. Број лајкова и коментара испод таквих снимака говори у каквом друштву живимо. У игрици Роблокс, популарној међу децом, појављују се сцене убистава, укључујући и насилне садржаје везане за труднице, упозорава он.
Наводи и конкретан пример: „Један снимак из Београда приказује дечака кога у купатилу терају да једе храну за животиње помешану са ацетоном. Када су родитељи пријавили случај полицији, дечак је рекао да је то била 'само игра' и да су се 'добро забављали'.“
Психолог Бојана Шлајмер указује да деца често не разумеју последице својих поступака.
-Када уђу у изазов, често их другари подстичу и хвале, што их додатно мотивише да наставе са ризичним понашањем. Проблем је што деца нису у стању да препознају када је нешто опасно, објашњава она.
Блажо Марковић наглашава да одговорност лежи првенствено на родитељима.
-Интернет нуди безброј могућности, али и озбиљне претње. Родитељи ће можда бити забринути када чују овакве податке, али после тога одлазе на посао, док деца остају сама, уз телефон, изложена свему, каже он.
Он истиче и скепсу према технологији: „Вештачка интелигенција неће донети решења за ове проблеме у Србији.“
Јонев закључује да је неопходно јачати превентивно деловање, и то не само у школама, већ и у породици.
-Постоји велики број деце која су жртве, али и још већи број оних који својим лајковима и подршком учествују у ширењу насиља. Оснаживање деце да разумеју и одбију такве понашајне обрасце мора бити приоритет, наглашава она.