ТРАМП ВОЛИ ИНФЛАЦИЈУ Председник САД каже да рат с Ираном не штети економији
Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да „воли инфлацију“ након што су нови подаци показали да је раст потрошачких цена у мају достигао 4,2 одсто на годишњем нивоу, што је највиши ниво у последње три године.
То је уједно трећи узастопни месец убрзавања инфлације од почетка рата са Ираном. Упркос расту цена, Трамп је оценио да су економски показатељи „веома добри“ и изразио уверење да ситуацију држи под контролом.
„Не, ја волим инфлацију. Бројеви су били сјајни“, одговорио је Трамп на питање да ли га забрињава раст инфлације. Он је том приликом истакао да његова администрација држи ситуацију под контролом упркос поремећајима изазваним ратом на Блиском истоку, преноси Гуардиан.
Говорећи у Белој кући, Трамп је повезао кретања на тржишту енергије са војним операцијама против Ирана. Он је навео да су америчке снаге озбиљно угрозиле иранске капацитете за праћење поморског саобраћаја и да је то један од разлога због којих је цена нафте порасла на око 85 долара по барелу. Такође је поновио да је одлука о нападу на Иран донета како би се спречило да Техеран развије нуклеарно оружје.
Најновији подаци показују да је инфлација значајно убрзала последњих месеци. У фебруару је износила 2,4 одсто, затим је порасла на 3,3 у марту, 3,8 у априлу и 4,2 процента у мају. Главни покретач поскупљења остају енергенти, који су одговорни за око 60 одсто укупног раста цена. Истовремено су порасле и цене авионских карата, хране, одеће и комуналних услуга, док је базна инфлација, која искључује енергију и храну, достигла 2,9 процената.
Бела кућа тврди да су подаци углавном у складу са очекивањима и да ратне околности представљају привремени поремећај. Администрација истиче да су цене појединих производа и услуга, попут лекова, аутомобила и одређених врста осигурања, наставиле да падају захваљујући економским мерама владе. Ипак, раст трошкова живота постаје све већи проблем за америчка домаћинства.
Анкете показују да грађани постају све песимистичнији када је реч о инфлацији, тржишту рада и сопственој финансијској будућности. Истраживања Федералних резерви Њујорка и Универзитета Мичиген показују пад поверења потрошача на веома ниске нивое, док расте забринутост због могућег слабљења куповне моћи и успоравања економије.
Нови подаци додатно компликују положај Феда, која наредне недеље одржава први састанак под вођством новог председника Кевина Ворша (Kevin Warsh). Иако је Ворш раније подржавао смањење каматних стопа, раст инфлације отежава такву одлуку. Већина аналитичара сада очекује да ће централна банка задржати постојеће каматне стопе, а поједине велике финансијске институције процењују да до смањења можда неће доћи ни током 2026. године.
Стручњаци упозоравају да би наставак сукоба на Блиском истоку могао додатно погоршати ситуацију. Посебно се истиче опасност од дуготрајног поремећаја транспорта нафте кроз Ормуски мореуз, што би могло изазвати нови раст цена енергије и додатни притисак на инфлацију. Због тога се све више процењује да би централне банке широм света могле бити приморане да задрже високе каматне стопе дуже него што се раније очекивало.
