Више од двадесет година се у Суботици реализује манифестација “Браћа увек и увик заједно”, а по традицији одржана је и свечана академија на сцени “Јадран”. Глумци Народног позоришта Суботица први пут су учествовали на академији и извели сценски приказ о томе како је 10. новембра 1918. године у Суботици формиран Српско-буњевачки народни одбор, дочекана ослободилачка српска војска и донета одлука о учешћу делегата на Великој народној Скупштини која је одржана 25. новембра 1918. године у Новом Саду. Приказ је урађен по Мирољуба С. Вучинића, новинара у пензији и аутора књиге "Казивања о слободи".
Присутнима се обратио и градоначелник Суботице Богдан Лабан који је говорио о историјском значају 13. новембра 1918. године за слободу Суботице, а у програму је учествовао и Црквени хор "Свети Роман Мелод" и фолклорни ансамбл "Младост".
“Своје ослободиоце, храбре, борбом очеличене ратнике-јунаке на челу са српским официрима, потпуковником Антом Живуловићем и мајором Михајлом Бодијем, на Железничкој станици у Суботици, у полумраку и по кишовитом времену, са одушевљењем и силним узбуђењем дочекао је велики број људи. Искреним речима добродошлице поздравили Шиме Милодановић и Јован Манојловић, у име неколико дана раније формираног патриотског Буњевачко-српског народног одбора, а Лајош Дембиц, заменик градоначелника, и Емил Хаваш, у име мађарских органа власти”, рекао је градоначелник Богдан Лабан обраћајући се присутнима.
Манифестација “Браћа увек И увик заједно”, ове године обухватила је трибине, промоције књиге "Велики јуриш" аутора проф. др Слободана Владушића, а све у циљу обележавања 100 година од ослобођења Суботице од Аустро-угарске и завршетка Великог рата.
"Велики јуриш" је историјски роман, који читаоце враћа у рано пролеће 1916. године, водећи их до Крфа и Солунског фронта. Прича прати поручника српске војске Милоша Војновића, који се на Крфу опоравља од преласка преко Албаније.
“Заиста не знам како ми се појавила идеја да напишем роман као што је "Велики јуриш, али врло добро знам да, када сам почео да га пишем, био сам потпуно сам. Радио сам на њему годину дана, непрекидно мењао фабулу, подешавао ликове, све ми је некако испадало из руку, али се нисам предао. Пришао сам раду на роману као када сам радио докторат“, рекао је обраћајући се присутнима проф. др Слободан Владушић.
У просторијама Буњевачке матице, 10.новембра одржана је историјска трибина: „Жене за историју: Буњевке и Српкиње“ у оквиру обележавања манифестације „Браћа увек и увик заједно“. Председник Буњевачке матице Вељко Војнић отворио је трибину и подсетио да је пре 100 година седам храбрих и образованих жена добило је право гласа на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена која је одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. године, када су посланици и посланице гласали за присаједињење Бачке, Барање, Баната и Срема Краљевини Србији. Реч је о Милици Томић из Новог Сада, Мари К. Јовановић из Панчева, Катици Рајчић, Олги Станковић,Анастазији-Тази Манојловић, Мари Малагурски и Магдалени Манди Сударевић, све из Суботице.О значају и улози Буњеваца и тим новембарским данима, као и самим женама говорили су: Мијо Мандић истраживач буњевачке историје и културе и Сандра Иршевић, докторанткиња на ФМК „Сингидунум“, која истражује значај Буњевки, а Антин Патарчић је одрецитовао песму заједно.
Српски културни центар "Свети Сава", Буњевачки културни центар и Град Суботица те Удружење ратних добровољаца од 1912. до 1918. године, њихових потомака и поштовалаца.
Текст и фото: Сандра Иршевић
