МАЛИ ВИРТУОЗИ У АКЦИЈИ Изложба инструмената у Музичкој школи Суботица пробудила љубав према музици

Уместо тишине и класичног школског ритма, ходницима су одзвањали звуци клавира, жичаних инструмената, трубе и бубњева. Деца су улазила са великим очима и још већом знатижељом. Прилазили су инструментима, пипали, свирали, испробавали. Неко је први пут у животу додирнуо дирку клавира. Неко је узео виолину и насмејао се кад је чуо тај први, шкрипави тон.

Изложба инструмената, која се традиционално организује уочи уписа, и ове године је испунила своју сврху. Деца су имала прилику да осете музику рукама, ушима и срцем. Професори су били ту да их воде, покажу им основне ствари, одговоре на питања. Старији ученици су помагали онако како то најбоље знају, искрено и без сувишних речи. Довољно је било да виде неког свог узраста како свира и да пожеле да и сами покушају.

Родитељи су могли да разговарају са професорима, да сазнају више о програмима школе, о томе шта се учи и како све изгледа у пракси. Није било притиска, све је било опуштено и отворено.

За оне који су се заљубили у неки инструмент на први поглед, добра вест је да упис ускоро почиње. Деца од шест година могу да се пријаве у музичко забавиште без икаквог пријемног испита. Исто важи и за седмогодишњаке који желе да крену у припремни разред. Довољно је пријавити се док има места.

За децу која имају осам година и више, и желе да свирају инструмент, постоји кратка провера музичких способности. Потребно је само да отпевају омиљену песмицу. Без треме и без компликација. Циљ је да се види да ли дете има осећај за ритам и мелодију. Све остало долази учењем.

Пријемни испити и упис у школу одржаће се другог и трећег јуна, од десет до дванаест и од шеснаест до деветнаест часова, у учионици број два.

Музичка школа Суботица већ годинама ствара простор где деца могу да развијају своју креативност, истрајност и љубав према уметности. Нека од њих можда ће сутра наступати на великим сценама. Али већ сада је јасно да су први кораци направљени. И да су ти кораци овог викенда били праћени звуком клавира, осмехом професора и једним великим, искреним аплаузом.