ОВАКО СЕ ПРАВЕ МЕДЕЊАЦИ ПО СТАРОМ РЕЦЕПТУ Деца на Мајкином салашу код Суботице учила традиционалне вештине СВЕ ЈЕ МИРИСАЛО НА ЦИМЕТ, МЕД И ДЕЧЈИ СМЕХ

У топлој атмосфери препуној мириса цимета и меда, Софијини другари учествовали су у радионици израде традиционалних медењака на Мајкином салашу код Суботице, где су не само припремали тесто већ и откривали основе кулинарства и разлику између чиније и тепсије.

Медењаци се традиционално праве за Божић и Нову годину јер њихови зачини, цимет, каранфилић, мускатни орашћић, симболизују топлину дома и празничне дане. Припрема почиње још средином децембра, како би колачићи имали времена да омекшају и добију прави укус.

Маја Мрвић Габрић, сада већ традиционално зове другаре своје ћерке на радионицу. Она је објаснила да се медењаци праве од једноставних састојака које свако има у кући: брашна, шећера, соде бикарбоне или прашка за пециво, меда и зачина, међу којима је цимет неизоставан.

„Може каранфилић да се дода и мускатни орашћић. А од масноће, по старом рецепту је то маст свињска, али може и маслац да се користи. Маргарин заобилазите, значи, користи се, али избегавајте га потпуно“, саветовала је Мрвић Габрић.

Технику припреме је описала као једноставну: мокре састојке се мешају ручно, затим се у њих додају суви састојци, а тесто мора да стоји минимум сат времена у фрижидеру. „Може и дан раније да се припреми тесто, па у фазама, рецимо, више дана, запослене домаћице да направе припрему за тесто, па један дан пеку колачиће, па их хладе, и тек охлађене можете da украшавате“, додала је.

Радионица има више циљева, објаснила је Мрвић Габрић.

„Суштина радионице је управо та што можемо и сами да приметимо да деца не знају разлику између чиније и тепсије, што је врло једноставно за нас, али то су деца новог доба и са оваквим приступом кроз рад ће пре запамтити шта je шта“, рекла је.

Посебно занимљив тренутак био је када су деца требало да наброје састојке за медењаке.

„Набројали су скоро све осим меда, па смо се нашалили или дали су медењаци направљени од медведа, и онда им је свима сигурно остало зацртано да се праве од меда“, прича Мрвић Габрић кроз смех.

„Значи њима је то нелогично, јер обични су да избегавају да користе и конзумирају мед, а воле да једу медењаке. То је још један начин да прихвате лепу намирницу коју ређе користе“, објаснила је.

Међу учесницима радионице био је и Михајло, који је марљиво мешао боје за украшавање.

„Мешам боју. Смешам боју. Скупићу да украсим ове медењаке“, поносно је рекао док је демонстрирао технику.

Његови другари су учили да тесто треба да буде 4-5 милиметара дебљине, а пре тога су га посули брашном и развукли на радној површини.

Радионица је показала да се кроз практичан рад и традиционалне вештине деци може приближити не само кулинарство већ и здраве намирнице попут меда, које иначе ређе користе у свакодневној исхрани.

Текст и фото: Сандра Иршевић