ПОРОДИЦА ИЗ ЗРЕЊАНИНА ПРОНАШЛА СКРИВЕНО БЛАГО И ТО ПРЕД БАДЊЕ ВЕЧЕ! Једна флаша из давних седамдесетих открила легенде о Бисерном острву

Они који су наздравили Божићу чашом овог ризлинга кажу да је вино заиста посебно. Како и не би било кад је направљено од грожђа из чувених винограда на Бисерном острву, са плодног земљишта насталог преусмеравањем Тисе.

За Бисерно острво везане су многе легенде, још од тренутка када је оно настало људском интервенцијом. Када су послови око уређивања Тисе завршени и кад је створено практично вештачко острво са плодном земљом, бечки двор је одлучио да земљиште прода трговцима јерменске, цинцарске и српске националности. Део земљишта на ади купио је трговац Павле Хаџимихајло, а његова унука се удала за грофа Гедеона Рохонција и у мираз донела Бисерно острво. И одатле креће легенда о грофу бонвивану, коцкару и женскарошу, али и грофу иноватору, који је славу плодне пескуше, винограда и воћњака Бисерног острва проносио широм света, све до Светске изложбе у Паризу. Тако бар легенда каже.

На Бисерном острву је гроф Рохонци засадио мускат, ретку сорту грожђа, од њега направио чувени крокан, који је опет делио богаташима по целом свету. За Рохонција кажу да је први на овим просторима брендирао свој производ.

Након Другог светског рата, имовина грофа Рохонција, па и Бисерно острво, конфискована је, те су виногради, плодна земља и дворац на острву припојени друштвеном предузећу „Соколац“. Производња вина је настављена, слава крокана се и даље ширила, а у тим годинама славе настало је и ово вино из оставе.

Познаваоци кажу да је вино произведено од грожђа са Бисерног острва нешто што се не може описати. Како да се опише, кад се грожђе које роди на песковитом земљишту, какво је на новобечејској ади, не може произвести ни на једном другом месту.

После су дошле кризе, пропадање, приватизација, стечај, коров и претња да мускат и крокан потпуно нестану са Бисерног острва, из Новог Бечеја, Баната… Али, баш као и пре сто година, мит је настављен. Појавили су се наследници Рохонцијевих из Америке, идеје о улагању и сређивању…

На Бисерном острву постоји и дворац Рохонцијевих, споменик културе под заштитом државе, запуштен и неодржаван, тренутно ничији, иако је према последњим доступним информацијама у поступку реституције враћен грофовим наследницима. Још једна прича да се мит настави. Као и легенда о томе како је ова ада добила име. Гроф Рохонци, осим винове лозе, гајио је на ади и друго воће и поврће. Посебно су му од руке ишле диње, за које је на сајмовина по свету добијао награде. Кажу да су диње, кад би сазреле, изгледале као бисери просути. И ето имена, и ето легенде.

А тим се причама придружује и ова о једној флаши ризлинга. Јер, како на етикети пише - једно је Бисерно острво.

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.