ЗАСАДИО 100.000 БАГРЕМА У ВОЈВОДИНИ Домаћин из Иђоша баталио ратарство и будућност потражио у шуми ПРАВИ, МАЛИ ЕКОЛОШКИ ПОДВИГ

Радивој Лагунџин постао је препознатљиво име у свету расадничарства, а његов најновији подухват од чак стотину хиљада засађених садница багрема привлачи пажњу, не само због економског потенцијала, већ и као значајан еколошки допринос пошумљавању Војводине.

У селу Иђош, тамо где Кикинду небо спаја са непрегледним њивама,  крије се прича о визији, упорности и зеленилу. Док се многи у овом крају ослањају искључиво на традиционално ратарство, Радивој Лагунџин постао је препознатљиво име у свету расадничарства, а његов подухват од 100.000 засађених садница багрема није само пољопривредни успех, већ и еколошки подвиг вредан дивљења.

"Обожавамо дрвеће, све врсте да садимо и производимо. Између осталог и багрем који није аутохтона врста, али је врста која се код нас налази већ 300 година.  Јако је захвалан јер је дрво које има вишеструке користи од њега, тако да смо нашли прилику да нешто зарадимо, али и да произведемо нешто што волимо", прича Радивој Лагунџин, расадничар.

Редови младих садница протежу се докле поглед сеже. Зашто баш багрем? Одговор је једноставан - практичност и потражња. Багрем је на нашим просторима незаменљив, најбоље је огревно дрво које гори чак и када је влажно, идеална биљка за пошумљавање и спречавање ерозије земљишта, али и основа за најквалитетнији мед. Радивој је успео да споји традиционално искуство са модерним приступом производњи.

 "Поготово када цвета у периоду који нам долази у мају. Буде пуно пчела, пчеле га обожавају, а мед од багрема је јако квалитетан. Багрем је дрво које је симбол опстанка, када све друго пропада, он увек расте и напредује", каже Лагунџин.

Нови подухват је доказ да банатска црница, у рукама човека који је воли и поштује, може да изнедри читаве шуме. Ако вас пут нанесе у околину Кикинде, потражите расадничаре - мирис будуће багремове шуме непогрешиво ће вас одвести до њих.

(РТВ)