У Баранду смо приспели по једном таквом, па је деловало као немогућа мисија да се нађе неко ко би нам рекао како се овде живи. У продавници која се налази поред Филмског студија, где смо затекли затворена врата, рекли су нам да саговорника нађемо у оближњој пошти. Они су били у великом послу, јер је стигла нова роба.
И Културни центар је имао катанац на вратима. Из свег баранђанског сивила изронио је поштар на бициклу и упркос киши, био расположен да прозбори са нама коју. Душко Кришан, поштар овдашњи, каже да људи живе добро у Баранди, а да посла има доста.
- Када је киша онда су отежани услови рада, али морам људима однети рачуне и писма - каже Душко.
Према његовом мишљењу, село нема никаквих проблема, а браћа Бјелогрлић су учинила њихово село чувеним због серије „Вратиће се роде”. Сада долазе посетиоци из већих градова само да виде где је екранизована тако популарна серија.
- Долазе лети, сада нема никога, али када озелени, све некако буде лепше и лакше- каже Душко кроз осмех.
Педесетчетворогодишња мештанка Баранде, није желела да нам каже своје име, али наводи као главни проблем села што стари умиру, а млади се не рађају.
- Село умире. Сећам се, јер сам се овде родила, када прођете улицом, испред сваке куће стоји клупа и седе људи. Не можете проћи а да се не јавите комшијама. Данас су улице пусте. Прођем и по четири- пет пута улицом и не сретнем човека- прича ова Баранђанка. -Бавим се пољопривредом, имам мало стоке, гајим пилиће највише, сејем башту, од свега по мало за пијацу.
Она истиче да селу треба пољопривреда, а не индустрија, и да су ту неопходна највећа улагања.
- Треба можда и нека фабрика, има људи који немају земље и који би радили, али они су у мањини. Имамо земље, а нема ко да ради, а и ти који би радили, немају од чега да крену- каже Баранђанка и додаје да треба да се уложи, да би људи радили, и имали од чега да живе.
М. Стакић
