Како се наводи у програму пословања, у што краћем року би требало заменити затварач на таложнику 1, санирати цевовод на згушњивачу муља и заменити табласте затвараче. Исте ове радове у „Резерватима природе” планирани су и у 2020. као и у свакој наредној години, о чему смо већ писали.
Ремонт табластих затварача 2020. године био је најскупља инвестиција и тада је износила три милиона динара, али није реализована. Остали радови коштали су од 100.000 до милион динара, но ни они нису обављени. Пре три године у плану је било и вађење муља са филтерских постројења, а у овогодишњем плану тај посао се не наводи.
Од изградње Бегејске петље, 80-их година прошлог века, обимнијих реконструкција језера није било. У овој години се планира изградња објекта за механичку дехидратацију муља.
Када је Зрењанин својевремено тражио решење за честа изливања Бегеја, који је плавио подручје самог центра града, као најбоља опција да се спрече поплаве било је скраћивање тока реке за три километра, односно пресецање меандра и његово претварање у три језера. Пројекат је 1980. године израдио Водопривредни институт „Јарослав Черни“ из Београда. У коначном решењу овај пројекат је подразумевао изградњу две станице за пречишћавање воде: примарно, односно до квалитета друге класе воде, и секундарно, до квалитета прве класе воде, затим, повезивање цевоводима и чвориштима сва три језера, као и њихова уређења. Свако језеро би имало своју намену. Језеро 1, код „Житопродукта”, користило би се за спортски риболов, Језеро 2, код железничке станице, било је предвиђено за купање и рекреацију, а Језеро 3, код зграде суда, било је намењено за спортове на води. Последња озбиљнија реконструкција језера обављена је 2008. године, када су грађевинске интервенције рађене на Језеру 2. Од тада, никаквих озбиљнијих радова ни интервенција није било.
Изменама Одлуке о уређењу града Зрењанина из новембра 2017. године, овај комплекс језера предат је на управљање установи „Резервати природе”.
Ж. Балабан
