Најстарији запис о постојању поседа под именом Берег, на месту каснијег истоименог села које и данас највећи број Сомбораца управо тако зове, потиче из архивског изворника писаног осмог дана након празника Светих Петра и Павла, односно 7. јула 1319. године и сведочи о поседу Берег богатог ораницама, ливадама и шумама, који је Емерик Бечеи, предак велике и имућне племићке и властелинске породице Тетеш, купио од извесног Петра Буда.
Централни програм одржан је на летњој позорници где су многобројни посетиоци имали прилику да чују о историји Бачког Брега и да виде наступе берешких тамбураша и чланова тамошњег Хрватског културно-уметничког друштва „Силивије Страхимир Крањчевић“. У име домаћина присутне је поздравио заменик градоначелнице Сомбора Антонио Ратковић, који је и сам рођени Брежанин.
- Ово данас је доказ да једна месна заједница, заједно са удружењима грађана, уз одређене напоре може да организује једну овакву манифестацију, а све уз подршку Града Сомбора.- истакао је Ратковић, док је секретар Министарства државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак поручио да ће Влада Републике Србије, Аутономна покрајина Војводина, као и Западнобачки округ и Град Сомбор и убудуће чувати и неговати традицију, али и да ће се наставити да раде на опремању села како би његови мештани имали што боље услове за живот у њему.
Као посед хабзбуршких надвојвода у околини Берега прославило се ловиште Карапанyа у коме су, поред аустроугарских императора ловили и немачки кајзери, енглески краљеви, па и злосретни Франц Фердинанд коме је „пресудио“ Гаврило Принцип актом атентата који је искориштен за почетак Великог рата.
У оквиру прославе организована је и изложба „Седам столећа Бачког Брега 1319-2019.“ аутора Милана Степановића, иначе приљежног сомборског хроничара на чијем сајту „Равноплов“ готово да нема одлично проучене историјске теме о Сомбору, његовој околини, људима, догађајима... Поред изложбе, повеснице Бачкго Брега за чији дизајн је био задужен академски сликар и графичар Милан Јовановић-Јофке, посетиоци су били у прилици да виде и изложбе слика са ликовне колоније „Групе 76“, као и дечијих слика. Чланице удружења „Брежанке“ са другим мештанкама припремиле су колаче и пецива за госте, а представили су се и чланови Добровољног ватрогасног друштва „Бачки Брег“, а пре почетка централног програма гости су имали прилику да обиђу Цркву Светог Миховила и Шокачку кућу.
Од прве белешке о постојању поседа Берег, на почетку 14. века, у време владавине угарског краља Карла Првог Роберта Анжујског, па све до турских освајања, Берег се налазило у Бодрошкој жупанији средњовековне краљевине Угарске, па је тако током наредних деценија и векова Берег више пута забележен у архивским изворима. Године 1368. записан је Стефан, син Николе Берешког (од Берега), као заступник Петра Лака. Једно столеће касније (1472), село је записано са именима Берyег и Бyрyег, а 1482. г. са именом Берyиег, да би крајем 15. века постао посед властелинске породице Гести. Када је 1579. године, већ у време турске управе, Емерик Цобор, потомак цоборсентмихаљске властеле и племства (Цоборсентмихаљ је претходница данашњег Сомбора) наводио поседе својих предака, осим осталих навео је и суседна села Берег(ди) и Сантово. Један и по век касније (1724) далеки потомак Цобора, гроф Марко Цобор, такође ће, међу наследне поседе своје породице, навести Колут, Берег и Сантово, а свега пола века касније по турским дефтерима Берег се наводи као село са свега 11 домова у којем живи шокачко и мађарско становништво. Почетком тридесетих година 17. века за суседни Колут и Сомбор извештаји наводе да су постали „легло фратара луталица“ ( односно босанских фрањеваца), па се може поуздано претпоставити да су ови фрањевци обилазили и берешке Шокце, који су све до 18. века припадали сантовачкој парохији.
Текст и фотографије: М. Миљеновић
