Највише обраћања односило се на консултације и пружање помоћи. Порези, социјална заштита, комунална питања и проблеми из области радних односа области су које су највише мучиле мештане ове средњобанатске општине.
- Мањи део обраћања односио се на непоштовање права на годишњи одмор и притужбе у погледу једностраног отказа уговора о раду од стране послодавца. Неколико притужби односило се и на дуговања зарада које послодавац није исплатио радницима након престанка радног односа. Након упућених опомена пред утужење, у кординацији са службом правне помоћи, несавесни послодавац је исплатио заостале зараде радницима – наводи локални омбудсман општине Житиште Алекса Кузман у извештају о раду.
И током прошле године помоћ локалног омбудсмана тражили су и радници некадашње компаније за производњу меса „Агрожив“ из Житишта. Њихово обраћање односило се на неисплаћене зараде које, иако имају правоснажна решења Привредног суда у Зрењанину, не могу да наплате, с обзиром на то да је „Агрожив“ у стечају и да нема довољно стечајне масе.
- Стечајни поступак траје више од четири године, а Република Србија је преузела акцијски капитал те компаније пре спровођења социјалног програма према радницима. На тај начин је дала правни основ да бивши запослени наплате потраживања судским путем, кроз обраћање Уставном суду. Радници су веровали да ће Уставни суд по убрзаном поступку решити њихове захтеве, иако стечајни поступак пред Привредним судом још траје – наводи Кузман.
Међутим, он истиче да, по законској регулативи, све док траје стечајни поступак, Уставни суд не може да решава ову правну ствар.
- Само је један део радника у току 2020. добио део потраживања из стечајне масе. Потраживања већег дела бивших радника у целости су остала ненамирена. Због тога ће локални омбудсман активно пратити ситуацију и предузети адекватне правне мере. Чим буде завршен стечајни поступак, обавестићу бивше раднике компаније „Агрожив“ да Уставни суд преузима надлежност и да постоји реални правни основ за наплату заосталог потраживања и дуговања по основу неисплаћених зарада – закључује Кузман у извештају.
Ж. Балабан
КОД МОКРИНА ВЕТРОЗАШТИТНИ ПОЈАС НА МЕСТУ БИВШЕ ДЕПОНИЈЕ
Нова храстова шума на 14 хектара
МОКРИН: Са засађених 15.500 садница храста лужњака, уз некадашњи пут од Мокрина према Падеју завршено је подизање ветрозаштиног појаса, који је веома значајан за ово подручје. Претходних година на подручју града Кикинде и околини, на неколико локација формирани су ветрозаштитни појасеви и засађено око 7.800 садница, највише код Банатске Тополе.
Земљиште где је засађен храст лужњак код Мокрина раније је била депонија. Тај простор је рекултивисан, а кад стабла ојачају, послужиће и да дивљач има станиште, јер је ветрозаштитни појас формиран на површини од 14 хектара.
- За овај значајан еколошки посао 12,4 милиона динара опредељено нам је на конкурсу Министарства за заштиту животне средине. Ресорно министартсво подржавало нас је и претходних година, а ове намеравамо да конкуришемо за средства за ветрозаштитни појас од Мокрина до фазанерије „Млака“ где је потребно око 9.000 садница - рекао је члан Градског већа Кикинде за екологију Стеван Иличић.
Он је додао да је посао подизања ветрозаштитног појаса, на овој локацији, поверен иђошком расаднику „Викумак“, који је у обавези да у наредне две године одржава засађени храст лужњак.
- Апелујем на мештане Мокрина, а нарочито сточаре и пољопривреднике, да сачувају ове младице. Саднице су старе између три и четири године и имају од 1,5 до два метра висине. Значај ветрозаштитног појаса је велики, јер ће заштити домаћинства од хладних северних ветрова. Како у овом делу атара нема шуме, ветар односи плодни слој земљишта са њива, па ће ветрозаштитни појас спречити ерозију - навео је власник рададника „Викумак” Радован Лагунyин.
Према подацима Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе Кикинде, од почетка садње ове године засађено је 17.000 садница, а до 10. априла када се очекује завршетак пролећне садње нова стабла ће се наћи на градском тргу и Градском стадиону у Кикинди, док ће 650 садница бити распоређено сеоским срединама. М. Мр.
