Мојсов се упокојио као и доста главних уредника, директора, новинара и запослених у овој медијској кући, а „Недељне новине“ још, како- тако, животаре.
У тренутку када је Србија и званично дигла руке од локалних медија, а локалним самоуправама законски више није било могуће да буду оснивачи, па ни да директно финансирају локалне медије, створио се празан простор на медијским сценама, посебно у малим срединама. Тада су у приватизацију пуштене медијске куће на локалу, а запосленима је понуђена отпремнина.
У тој, а многи овде који су радили у информисање, кажу неспретној приватизацији локалних медија, угашени су Радио и ТВ БАП, а приватизација „Недељних новина“ два пута је поништавана и власт је поново постављала заштитника државног капитала. И данас је тако, па испада да су новине и даље државне, али запослени сами себи морају да зараде минималац до неке нове, треће приватизације које ће бити, али нико не зна када, јер се каже – када се стекну услови.
Са општинским радијом и телевизијом (трајали су 15-так година) ствар је још мало чуднија, јер, наводно ове две информативне куће које су се неколико пута спајале и раздвајале, формално нису угашене, јер наводно нико не зна како то да уради, али ова два медија немају ни слике ни тона већ неколико година, јер је и њихова приватизација пропала.
Овдашњи историчари, хроничари и они који воле да пишу о прошлим временима, само су се дотицали историје локалних медија, односно углавном су писали о историји локалне штампе.
- Листајући старе прашњаве књиге и часописе које су штампани у нашем граду наилазио сам на доста празнина и неповезаности – каже Радован Шуњка аутор књиге „Бачка Паланка у пет векова“ -Пут ме је водио у Матицу Српску, Историјски архив и Музеј Војводине, тамо сам нашао обиље културне баштине нашег места. Не каже се узалуд да народу без новина недостају темељи слободе. Новине су, још увек, прозор у свет, средство општења међу људима, читанке савремених идеја, размишљења и стремљења. И када су зауздане, и када владајући кругови њима манипулишу, и онда су оне слика времена - каже Шуњка.
Према његовим речима за изучавање историје неког периода и насеља, као у случају Паланке, новине дају обиље података, панораму различитих мисли и представљају изврсну допуну архивској грађи.
-Оно што наш храм културе – Матица Срспка има о штампи насеља Паланка требало би средити у посебну књигу за будуће генерације. Ја сам се кратко осврнуо на период од преко једног века и нисам улазио у детаље жестоких сукоба, јер и данашње новине као и претходне у историји увек су највећим делом биле продужена рука политике на власти - појашњава наш саговорник.
Још 1902. године почело је да излази прво недељно гласило „Паланка“ на мађарском језику, а у то време у Бачкој је штампано само неколико новина. „Die wacht“, или српски „Стража“ почео је да излази 1903., односно 1904. године и то на немачком језику, а врло брзо и на српском. Почео је престиж тадашњих политичких странака у вароши, па су ове новине скоро угасиле „Паланку“ на мађарском језику. „Глас народа“ као новине Демократске странке почеле су да се штампају маја 1922. године, а „Радикалска рач“ као гласило Народне радикалне странке идуће, 1923. године. Доста умерен био је „Паланачки гласник“ који је почео да излази 1924. године и био је омиљено штиво многим Паланчанима. На овдашњем медијском небу у јесен 1930. године појавила се „Југословенска стража“, а штампару Черничеку прискочио је у помоћ дописник „Пресбироа“ Трива Милитар. Тако је овај тандем штампао „Стражу“ и „Југословенску стражу“. „Југословенски лист“ у Бачкој Паланци почиње да излази 1930. године, а штампар је постао Јосиф Блазек - млађи.
„Борбаш“, профашистички лист, овде је угледао светлост дана деценију пре избијања Другог светског рата на овим просторима, односно 1931. године, а са сличним или истим именом излазио је у још неким градовима. Касније ће овде бити штампан на немачком и српском језику „Борбаш – Дер Кампфер“, односно то ће потом бити ново име „Напред бомбаши“. Омладинско гласило „Наш лист“ излазио је 1940. године, а „Паланачки глас“ штампан је после Другог светског рата и био је лист Клуба студенстке омладине. Излазио је два пута месечно, уређење листа вршили су Сава Петрић и Светозар Јовић. „Недељне новине“ које и данас излазе (2665 бројева) први пут су се појавиле пред читеоцима на смени 1964-65. године, а „Паланачке новине“ као независно, приватно гласило излазиле су кратко пре краја прошлог века, угасиле се, па потом опет кренуле, па опет стале.
Историјом локалне штампе на овим просторима ће се ваљда још неко позабавити, а о садашњости и будућности интересантно размишљање има Мирко Агић, сада пензионисани новинар, иначе човек који је скоро четврт века био директор и главни уредник „Недељних новина“, а 39 година је радио у овој медијској кући.
- Од како сам отишао из „Недељних новина“ слабо пратим шта се дешава са информативном кућом у којој сам провео цео радни век – каже Агић – Али, знам да су локални медији од како локалне самоуправе више не могу да буду оснивачи, фактички ничији, јер је у доста случајева приватизација поништена. Држава је направила грешку када је дозволила тајкунима, мешетарима да по природи ствари, јер имају новца лицитирају до бесвести приликом продаје ових медија. Тако се дешавало да локална телевизија буде излицитирана на скоро пола милиона евра, а потом је купац дигао руке и фирма се затворила. Два пута је поништена приватизација „Недељних новина“, јер нови власници нису испоштовали оно што су излицитирали, а гледали су да у времену своје владавине извуку што више новца – каже Агић и додаје да „Недељне новине“ и тако опстају, јер имају традицију, људи их овде купују суботом, има доста оглашивача, посмртних огласа...
-Колико знам тамо раде само два новинара и од тога се некао издржавају, а плату, вероватно цео минималац, имају и два службеника. Грешка је направљена и код другог покушаја приватизације, јер смо тада нас неколико запослених направило конзорцијум, лицитирали скоро до 30.000 евра, али су богатији излицитирали више па смо морали одустати, јер више нисмо могли гарантовати својом имовином. Како се све завршило јасно је када се зна да је и друга приватизација поништена и да је све поново на почетку....-подсећа Агић на неуспео покушај преузимање од стране групе запослених.
Према његовим речима једино решење је да Министарство привреде малим акционарима по приоритету дозволи откуп нужног пакета акција „Недељних новина“ (вредност капитала овог АД је око 4.000 евра).
-Ми смо то хтели, али власт није имала слуха мада је то једини начин да преостали број оваквих и сличних локалних медија преживи – тврди Агић.
Милош Суџум
