„Овде сам за сто динара, на пример, купио аутобиографију принца Ђорђа Карађорђевића, о коме се ових дана много прича у јавности, па кружи код мојих колега и пријатеља који желе да је прочитају“, каже дипломирани правник у пензији Жарко Крнајац из Товаришева, иначе познат по великој личној библиотеци.
„Нашао сам овде и књигу Матије Бећковића „Кажа“.“
„Истина је да је мени свеједно и да сваку књигу продајем по цени од 100 динара“, каже Игор.
„Овде сам по лепом и лошем времену, а живим са мајком која им пензију од непуних 10.000 динара. Био сам ожењен и имам сина и две ћери. Од овога посла некако преживљавамо, јер неке књиге људи ми сами доносе, јер желе да их се ослободе, доста књига налазим у контејнерима, као и још неке ствари које овде излажем и људи купују.“
Игор признаје да се не разуме у књиге, али види да свако ко преврће по његовој приколици тражи оно што му треба. Међу књигама су и оне о Јосипу Брозу Титу, а на питање ко то купује, Игор прецизно одговара: Јасно је одговорио – ови нови Босанци и Хрвати из комшијског Илока. Ипак, највише га чуди што су се код њега, а преко контејнера, на пример, нашле књиге са посветом које су додељиване најбољем ученику музичке школе, гимназије, или најбољем спортисти...
Текст и фото: М. Суџум
