„Чокулада“ се у Сремским Карловцима јела још у 19. веку  

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ: Није познато колико је после првог помињања чоколаде на нашим просторима 1697. године, када су војсковођу Еугена Савојског уочи Сенћанске битке дочекали с овом посластицом у течном стању, она доспела у Сремске Карловце, али сасвим је извесно да су је конзумирали у овом  месту средином 19. века.
sudovi
Фото: Dnevnik.rs

Поуздана сведочанства о томе могу се наћи у домовном протоколу из 1852. године патријаршијског двора у Карловцима, похрањеном у Архиву САНУ, који садржи детаљан попис набављених намирница по данима. Белешке које говоре у прилог тврдњи да се барем на двору српског патријарха у Карловцима конзумирала чоколада,  у изворном стању или као састојак за какве колаче, трајно су сачуване и у “Србском кувару”, првом кувару у данашњем смислу речи, јер садржи рецепте јела, који је по налогу, како неки извори наводе, паријарха Јосифа Рајачића, написао његов кувар  јеромонах Јеротеј Драгановић. Кувар је штампан и објављен у манастиру Крушедол на Петровдан 1855. године.

Мада је он заправо био збирка од 302 немачка рецепта, који су само преведни, у њему је било десетак  у којима се као  један од састојака помиње чоколада.  Чокулада, како су је у то време звали, била је  једна од  намирница на списку  29. априла 1852. године. За шта је тога дана употребљена немогуће  је одгонетнути из овог списка.

Фото: Dnevnik.rs

Да није само “чокулада” коришћена на двору за справљање посластица говори и попис зачина и других састојака као  што су  лимун, шафран - један од најскупљих зачина данас, цимет, бадем, “шећера бела за колаче”, путер, ванила, ситно грожђе…Пишкоте се на једном месту помињу уз напомену “у НС” , што би могло да значи да је у Новом Саду обављена куповина. На том списку се још наводе “кафа, пиринач, три торте”. 

Интересантан је податак да је  поред “чокуладе”, на двору коришћен и лимун. Из  домовних протокола не може се утврдити где су набављане намирнице, осим што се на већ поменутом месту  да наслутити да је тада  у питању био  Нови Сад. Међутим, лимун се спомиње и у другом протоколу који је вођен на двору патријарха Рајачића. Реч је о документу прихода и расхода патријаршијске економије, коју су чинили, између осталог виногради у Боцкама и Бељешеву и Дворска башта. На више места може се наићи на напомену да је  анагажована радна снага за уношење и изношење лимуна. Познато је да је патријарх Рајачић као врховни патрон Карловачке гимназије из комплекса патријаршијске земље издвојио око седам хектара близу гимназије за подизање парка који је ђацима користио за очигледну наставу, а грађанству за одмор. У мноштву биља које је у парку засађено био је и лимун, што се може видети из пописа баштована Јозефа Белкхофера. Зато је могуће да је лимун  на трпези био из ”домаће” производње.       

Фото: Dnevnik.rs

Сребрни есцајг с монограмом

Док се архивска грађа о животу и делу патријарха Јосифа Рајачића чува у Архиву САНУ у Сремским Карловцима, његова заставштина коју чине углавном лични предмети, део су збирки других установа. Патријархове мантије, камилавке, молитвеник , штап, сребрнина налазе се у Музеју Војводине.

Историјски музеј Србије у Београду баштини патријархов печат, баронски грб, сребрни есцајг са монограмом и друге предмете.


У то доба на трпези у двору било је говеђег, телећег, свињског меса, гусака,  пилића. На двору се конзумирала често и риба. На неким местима се може приметити да је одређеног дана наручивана “кечика” , “смућ” , шаран, јестра, сом. Од осталих намирница употребљаван је купус,  келераба, целер салата, “патличан”, млеко, милерам, зелена салата, роткивица, млади – зелени и стари бели лук, као и црни, гриз , макароне, земичке…

Земичке су, по свему судећи, свакодневно биле на трпези јер се појављују на сваком списку. Често је наручиван и пиварски квасац. У домовним протоколима, осим о намирницама вођена је евиденција и о набавци потрепштина за кухињу као што је “едно сито мало за супу”, свеће за салу, “три метле за чишћење куине”. На неким местима забележене су и услуге. Тако се наводи у једном списку да је  “седам дана една жена прала судове”.     

Фото: Ilustracija

Те, 1852. године, када наилазимо на запис о чоколади, 15. јула Карловце је посетио аустријски цар Фрања Јосиф с пратњом. Дочекао га је патријарх Јосиф Рајачић пред Саборном црквом и након обиласка храма и поздравних речи прешли су у двор. О овом догађају детаљно пише у “Автобиографији “ Никанор Грујић, напомињући да је за цара и свиту у двору приређена богата закуска. Грујић наводи да је “приправљен сто пун ладних јела и доброг вина”. У његове речи не треба сумњати узимајући у обзир шта је све за припрему јела обичним данима коришћено.

Зорица Милосављевић

EUR/RSD 117.9464
Најновије вести