Како сазнајемо у Туристичкој организацији Бач, црпна станица грађена је у периоду од 1909. до 1912. године, својевремено је представљала значајан помак и јединствени пример те врсте, у техничко-технолошком смислу, на читавом Балкану.
- Иако је грађена по типском пројекту, пре свега као утилитарна структура, црпну станицу карактеришу значајни стилски елементи сецесије, као и традиционалне руралне архитектуре и занатства. Пред изазовима какве у ревитализацији представљају велики индустријски комплекси, овакве куће - машине често бивају занемарене. Опремљена оригиналним погоном и још увек у функцији, црпна станица већ читав век одолева времену и доминира околним руралним пејзажем – појашњавају у Туристичкој организацији Бач.
У делу јужног Подунавља насипи за одбрану од поплава граде се од почетка 18 века. Кључни моменат за подручје у околини Бача је 1905. година, када инжењер Јене Талош постаје председник водне задруге Богојево – Вајска. Под његовим надзором обављени су велики радови у првој половини 20 века. Од 1909. до 1911. године био је задужен за изградњу насипа од Камаришта до Плавне, а истовремено је био одговоран за изградњу система канала са црпном станицом у селу Плавна.
- Осим у функционалном смислу, интегритет и целовитост комплекса огледали су се и у материјализацији и стилској обради објекта. Основни грађевински материјал камплекса црпне станице јесте опека, највероватније прављена у циглани која се налази у близини, у истом селу, а конструкције које држе пумпе и моторе, као и улазна и излазна конструкција, изграђене су од набијеног бетона. Када је архитектонски стил у питању, елементи сецесије могу се препознати на главној и на стамбеним зградама, док су помоћни објекти изведени врло једноставно, сведени до само мањих детаља који стилом подсећају на главну зграду - појашњавају у ТО Бач.
Смештен на периферији села, на неких четрдесет минута хода од центра, комплекс црпне станице био је замишљен као мала самоодржива заједница и пружао је услове неопходне за дужи боравак људи који су радили у њој. У време поплава или великих падавина, црпна станица је радила без престанка, и најмање пет - шест људи је практично живело на имању од неколико недеља до неколико месеци, зависно од трајања високих водостаја или поплава.
Сви објекти који данас постоје изграђени су у исто време као и машинска кућа, са изузетком неких мањих додатака. Улаз у комплекс се налази на средини парцеле, коју дели на два дела: леви, где су машинска кућа и стан управника, и десни, где су гаража, радионице са складиштем, пушница, стаје, док је последњи објекат, најближи каналу, радионица са станом за радника.
Ако би се нашла финансијска средства да се обнови овај објекат, попут преводнице у Малом Стапару, био би то још један бисер у туристичкој понуди општине Бач.
С. Аничић Илић
