„Било некад, више није“, каже Младен Жужа, најпознатији пасуљар из Равног Топловца.
„Пасуљ се све мање сеје, а и у селу је све мање младих који би могли да наставе традицију. Већ годинама пасуљ није исплатива култура а, како ствари стоје, тек неће бити, тако да док има нас старих да га сејемо, биће га у Равном Топловцу. За десет година, питање је да ли ће га бити.“
Овогодишњи род пасуља у Равном Тополовцу је на граници просека, или мало испод просека.
„У време осемењавања било је много кише, појавиле су се болести, тако да је ситуација била различита од њиве до њиве. Кад дође време за продају, откупљивачи крену са уценама. Кад кажемо цену, они одговоре увешћемо га из Киргистана. Домаћи пасуљ не може да конкурише увозном по цени, трговински ланци купују на велико огромне количине и јасно је да је цена нижа. Мислим да за десет година неће зелене пијаце ни бити. А ни домаћег пасуља“, вели Жужа.
На велико, пасуљари су „сумпораш“ продавали за 250 динара. Тај се још не увози, објашњава Жужа, па се и тражи. Бели је јефтинији, јер га има и откупљивачи га скоро и не траже.
„Пасуљ гајим од 1984. године и, нажалост, свака година је све гора и гора за произвођаче“, истиче Жужа и додаје да кад престане да се бави пасуљарством, а ускоро ће, јер је већ близу 70. године, питање је ко ће посао наследити.
Ж. Б.
