Две сестре Црнић, које иако остављене пре пар недеља уз обалу, сада већ претендују да постану безбедносни фактор на језеру Добродол, брзо су обавиле инспекцију “Дневниковог” возила и репортера и кренуле у дискретну пратњу застајкујући само на звуке шкљоцања апарата…
Шкљоцање апарата, мјаукање из крошње једног великог ораха, повремени лавеж сестара Црнић и неколико патака које су мотале око трске, једини су звуци који су се чули у првих сат -два проведених на језеру врло бистре воде због чега важи за једно од најчистијих у Срему.
Прва особа која се појавила врелог августовског дана на језеру је Миша Теребеши из Жарковца, млађи локални риболовац који је паузу током молерских послова у Добродолу искористио да скокне до језера, осмотри ситуацију и провери откуд “Дневник” у Добродолу.
- Овде сам од малена научио на пецање, практично нигде другде ни не идем… Има нас доста у риболовачком удружењу и покушавамо да зашитимо и сачувамо језеро колико можемо. Рибе још увек има – шарана, можда мало толстолобика и још понешто, али је ово језеро познато по томе што се јако тешко вади риба, као и по ноћном пецању шарана јер га је практично једино ноћу могуће ухватити – прича Миша.
Према његовим речима, проблем је што се језеро слабо порибљава, као и појава манића који отежава пецање, а као потенцијалну опасност по опстанак рибљег фонда види и почетак црпљења воде из језера за потребе наводњава околних воћњака који се из године у годину проширују.
- Ево и сада је вода ниска обзиром на количине кише које су падале претходних пар месеци… Извлачи се вода за наводњавање и мислим да би то убудуће могао бити велики проблем у неким сушнијим годинама – каже Миша, док се спрема да се врати четкама и фарби који га чекају.
Лавеж две црне пратиље означио је долазак нових купача, тачније једног – Тривка из Добродола, док његов жућов није био расположен за купање.
- Преселио сам се из Лединаца овде близу језера, тако да сада могу да прошетам, окупам се и расхладим и за неколико минута сам опет код куће. Вода је чиста и одлична за купање, али по обали остане доста смећа и буде ругло… - прича Тривко који се након петнаестоминутног расхлађивања у води, осушио на обали и запутио пречицом ка селу…
Као да су први купачи раширили вест о присуству новинара на језеру, па су у наредних пола сата почели да пристижу нови. Екипа дечака – тинејyера стиже комбиновано бициклима и скутером и то из суседних Шатринаца. Кажу да је вода чистија у Добродолу него у шатриначком језеру и да због тога овде долазе на купање. Није им требало дуго да се “распреме” на брани и одмах трк на “печурку” да се скочи који пут… Из Шатринаца су на купање у Добродол дошле и две плавуше које су расхлађивање спровеле у “дамском стилу” – без квашења косе уз помоћ јастучића на надувавање.
Назив: Језеро Добродол
Површина: 45 хектара
Дубина: До 7 метара
Локација: Село Добродол
Настанак: Акумулација
Употреба: Купање, пецање
У међувремену је на језеро свратио и Мића из Новог Сада, који је у повратку из Београда кренуо обилазницом кроз Срем. Каже да је већ свраћао овде на купање и да увек поново дође због изузетно чисте воде.
Изгледа да је малер који прати Дневникову екипу у обиласку фрушкогорских и сремских језера овога пута прешао на Мићу који је по свему судећи преблизу паркирао поред нашег аутомобила. Када се спремао да крене пут Новог Сада, приметио је пробушену гуму на свом “цитроену”, а “ниђе резервне гуме, ниђе алата”… Срећом, у “Дневниквом” “волксваген полу” све по ПС-у – дизалица, кључ итд. Затим вожња до првог вулканизера у Путинце, па повратак на језеро и враћање Мићиног аута у возно стање.
Нико Перковић
