Битисање породице Карачоњи у негдашњој Беодри датира с краја 18. века, када је ово властелинство на јавној лицитацији 1781. године у Бечу за 103.000 форинти купио Богдан Карачоњи, тада становник Арада. Фамилија Карачоњи, јерменског порекла, раније је живела у Трансилванији где је од царице Марије Терезије сткла племићку титулу и грб, а када је Богдан купио посед породица је преуезала и племићки надимак “од Беодре”.
Карачоњијеви су се након Богдана разишли на две гране, стекавши нове поседе у Торонталској и Тимишкој жупанији, богатили се, а у Беодри одраз њиховог успона били су и грандиозни дворци, које су подигли Лајош и Ласло Карачоњи. Врхунац је досегнут када је Гвидо Карачоњи (1817-1885) од Бечког двора добио титулу грофа и велелепну палату подигао у Будиму.
Виши стручни сарадник у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин историчар уметности Бојан Којичић објашњава да је од два дворца сачуван старији, период од 1840-1846, у стилу позног класицизма, по пројекту до скоро непознатог аутора архитекте Јожефа Пана из Будимпеште. Ангажовао га је племић, тадашњи поџупан Торонталске жупаније Ласло Карачоњи, а нешто касније је грађен и други дворац којег више нема, који је подигао његов рођак Лајош Карачоњи највероватније ангажујући истог архитекту, али тај дворац је између два светска рата порушен.
- Јединствена је појава у историји архитектуре да у једном малом месту, у непосредном суседству, готово истовремено, настану два монументална дворца. Очигледно је да су два богата рођака била у блиској вези, те су своје репрезентативне домове подигли тако што су имитирали један другог, а постоји могућност да је између њих постојао ривалитет – сматра Којичић.
Којичић објашњава да је мађарска реч за дорац (кастéлy) латинског порекла и означава самостални стамбени објекат, који својим спољашним изледом, захтевнијим формама, указује на привилегован друштвени положај власника. Дворац у Новом Милошеву спада у тип пољског, руралног дворца који је изграђен ван урбаних градских насеља, а по правилу је био окружен економским зградама, чија је улога била обезбеђивање функционисања имања током целе године. У погледу функција овај дворац је био објекат за становање, али и центар управљања имањем.
У непосредној околини дворца, са јужне стране, налазио се комлекс економских зграда, од којих је остала једино зграда коњушњице, док се преко пута дворца налази “пољопривредни град”, кога чине двоспратни житни магацин, иза њега је котарка и друге зграде. Обе грађевине спадају у најстарије на поседу Ласла Карачоњија и подигнуте су од чврсте грађе, са класицистичком обрадом улазних тремова и уличних фасада. Дворац посебним чини архитектонска орнаментика на главној фасади, коју карактерише изражен пластицитет и натурализам. Уз друге особености на дворцу Ласла Карачоњија се види с једне стране жеља наручиоца да његова резиденција буде у духу прочишћеног класицизма са доминантним портиком, а с друге стране тежња младог архитекте за новим трендовима у архитектури.
Приликом чишћења тавана пронађени су многобројни разбијени делови некад раскошне беле каљеве пећи кружног облика са барокном декорацијом. Одаје дворца су се грејале каљевим пећима, али и гвозденим фурунама, што потврђује стара фотографија мушког салона. Захваљујући сачуваним фотографијама ентеријера, може се бар у једном сегменту реконструисати изглед и намена појединих просторија дворца, што према мишљењу стручњака донекле може приближити слику живота у дворцу у другој половини 19. века. Претпоставка је да су се у приземљу, поред услужног дела које је користила послуга, ту налазили салони са разним садржајима и функцијом полујавног карактера. Три сачуване фотографије настале на размеђи векова сведоче да се ту налазила господска соба, односно мушки салон, а да је идентичан просторији која се налазила у задњем тракту поред степеништа. Соба је била опремљена таписеријама и теписима балканских мотива, док је један цео зид прекривен хаотично покаченим спортским трофејним предметима – мачевима, пушкама, пиштољима и тениским рекетима. Трпезарија, просторија са сводом у облику чешке капе, врло вероватно је просторија која се налази у делу према предњој фасади у коју се улазило из вестибила, док је салон била просторија која се отварала на десно од ње, која је такође имала свод у облику чешке капе.
Дворац је био окружен пространим украсним вртом. Испред здања се налазио партерно уређен врт, док је иза био већи део парка уређен у пејзажном стилу.
Милорад Митровић
