Како је наведено у огласу, у једном од објеката, површине 31 квадратни метар, који има одобрење за употребу, налази се бунар минералне воде дубине око 300 метара. Други објекат је површине 15 квадрата и представља бунар минералне воде са кацом и поклопцем изнад земље. Овај објекат је у ванкњижном власништву продавца.
Међу непокретном имовином, која је понуђена на продају, налази се и објекат за производњу минералне воде, укупне површине 440 квадратних метара, који има одобрење за употребу, као и земљиште у грађевинском подручју, укупне површине 2.072 квадрата.
Процењена ликвидациона вредност ове имовине, која се продаје као једна целина, износи 35,9 милиона динара. Почетна цена на јавном надметању је упола мања, а потенцијални купци треба да уплате депозит од близу 7,2 милиона динара. Јавно надметање ће се одржати 7. јуна у Привредном суду у Краљеву.
Краљевачко предузеће „Ибарформа” у стечају је од марта прошле године. Стечајни поступак је отворен на предлог Нове агро банке, уз образложење да је рачун стечајног дужника непрекидно блокиран више од 1.827 дана и да дужник није у могућности да испуњава своје новчане обавезе. На списку имовине овог предузећа, који је објавила Агенција за лиценцирање стечајних управника, налазе се само објекти и земљиште у Торди.
О лековитости торђанске воде писало се много. Минерална вода је откривена сасвим случајно у дворишту Иштвана Секереша давне 1923. године. Експлоатација минералне воде под именима „Јордан” и „Свети Ђорђе” почела је већ 1930. године, када је њену лековитост потврдио професор Пол Блум из Француске. Торђанска вода се извозила у све веће земље Европе - у Немачку, Француску па чак и на тржиште Америке и Канаде. Минерална вода је спадала у категорију натријум-магнезијум сулфатно-карбонантску горку воду, а такође и у високо минерализовану воду. У послератним годинама, Бања „Русанда“ је једно време флаширала ту воду.
Предузеће „Бона аква” је 1995. године обновило експлоатацију воде „Свети Ђорђе”, која је поново флаширана и пуштена у продају углавном за домаће тржиште. То је трајало све до 2001. године када је погон престао да ради.
У Торди су у неколико наврата започињали кампању да се „горка вода“, по којој су некада били надалеко познати, поново експлоатише, на добробит села и корисника. Својевремено је добијена и финансијска подршка од општине за истражна бушења и поновне анализе. Јер, осим лековите воде, ту су и извори термалних вода температуре чак 73 степена. Од великих планова, очигледно није било ништа.
Како је краљевачко предузеће дошло у посед природних изворишта и шта се дешавало последњих година, у јавности се не зна пуно. Тек, уколико за месец дана „Јордан” и „Свети Ђорђе” добију новог власника, можда добију и нови почетак.
Ж. Балабан
