Да будемо прецизнији, следеће године 28. маја, ова дружина, која је настала као део пољског пројекта организације „Зелени корени демократије”, слави 20 година непрекидног постојања.
- Много значимо нашој локалној средини и препознати смо као организација која се стварно бави децом на креативан и иновативан начин - поносна је председница удружења Јасмина Туртуреа, која ради и као учитељица у овдашњој Основној школи „Доситеј Обрадовић”. - Највише промовишемо културу, толеранцију, заједништво међу нацијама, здраве стилове живота, образовање...
Као првенац таквог приступа у Србији, белоцркванска Школа плус, како је најједноставније сви зову, успехе је низала искључиво волонтерским радом и непресушним ентузијазмом како наставника, тако и самих ђака и њихових родитеља.
- Замисао је била да се праве „родитељи-наставници” организације у школама и да се на „Школа плус” дода још назив своје школе - појашњава Туртуреа. - Тај троугао ученик-родитељ-наставник одлично функционише. Наравно, није обавезно да на активностима присуствују и родитељи, али они искористе да тих сат-два проведу са својм децом у позитивној атмосфери. Могу да кажем да функционишемо као у кошници.
Пре годину дана „Школа плус - Доситеј Обрадовић” основала је хор, први ван редовне школе, и то на иницијативу Националног Савета чешке националне заједнице у Белој Цркви. Окупљају се под именом „Радост”, јер се та реч исто каже и на српском и на чешком језику. Међутим, осим на та два језика, песме изводе и на румунском и енглеском.
Иако је идеја да Школа плус окупља само одличне ђаке, односно даровите и талентоване ученике, то не значи да одбијају и другу децу која желе да им се прикључе.
- Наравно, ми и њима дајемо могућност да се поправе у својој школи и да онда постану стални чланови наше школе - каже насмејана Јасмина, угостивши нас у просторијама Школе плус коју су добили 2005. године од локалне самуправе, као вид једне од бројних подршки. - Овде је много љубави, рада и труда уткано, а имамо и много резултата. Не држимо само унутра активности, идемо и на пешачења, излете, а имамо и успешну прекограничну сарадњу.
Око 80 редовних ђака, распоређених углавном у три групе, друже се двапут недељно на различитим тематским радионицама. Будући да живе у мултунационалној средини, не запостављају ниједан језик којим су окружени, па се тако споразумевају и на српском, чешком, немачком, румунском, мађарском... Такође, ни спорт, рекреација, очување културне баштине и волонтеризам нису изостављени из понуде.
- Некад се теме намећу саме, или их предлажу деца, док радимо и програме које нам прихвати држава, па некад и немамо времена за измишљање нових - додаје наша саговорница. - Осим што радимо са децом и младима, радимо и са одраслима. Гледамо да бар једном месечно имамо предавање на неку актуелну тему. Од септембра смо имали две из области здравственог образовања, „Реци НЕ пушењу” и „Како правилно прати руке”.
Л. Радловачки
