Далеки пут из Северне Ирске до Сланог Копова превалио је захваљујући свом пријатељу, Драшку Грујићу, редовном учеснику прстеновачких кампова на Сланом Копову, али и широм региона.
“На снимку који ми је Драшко послао чуо сам пев птица са Сланог Копова и одмах сам пожелео да дођем и видим сву ову разноликост птица коју не могу да видим код куће. Због ширења насеља у средини у којој живим птица је све мање. Зато слободно могу рећи да је Слано Копово за мене потпуни рај. Охрабрио бих све Србе да вреднују, чувају и штите сјајне природне потенцијале које имају и да их искористе као туристичке бисере за странце, за које сам сигуран да би врло радо долазили”, рекао је Мекалистер.
Код куће, на својој фарми, Мекалистер се до сада највише бавио посматрањем и проучавањем ласта. Циљ му је, каже, да пријатеље и друге фармере обавети о важности очувања птица.
Силвија Шимончик, стручни сарадник Ловачког удружења које се стара о Специјалном резервату природе „Слано Копово“, каже да су се потрудили да на прави начин дочекају госта из Велике Британије, упознају га са природним вредностима овог резервата природе. Иако нису имали идеалне временске услове, јер је време било доста хладно, са кишом, чак и са снегом, ипак то се није много одразило на бројност ухваћених птица за прстеновање.
Текст и фото: Данило Гурјанов
