Међутим, и ово стабло у Банату почело је да губи битку. - На подручју нашег села остало је једно стабло, али је у фази сушења. Како ствари стоје, не верујем да ће преживети и, нажалост, ми ту ништа не можемо да урадимо – изјавио је за „Дневник” секретар Месне заједнице Торак Сорин Петровић.
Од 1943. године бележе се значајна сушења стабала са прсним пречником од преко 80 центиметара, на подручју сремских шума, ка Београду. У исто време брест се масовно суши у Банату, ка румунској граници, али само неколико примерака је остало у атару села Торак, познатијем под називом Болдур. Болдурски брест у Торку годинама је имао стабло доброг, здравог стања, без појаве болести, или напада инсеката и других видова оштећења. Обим стабла је 4,62 метра, па стога оно, поред своје величине и старости, представља природну вредност и реткост у житиштанској општини, Банату и Србији.
Поред еколошког, ово дрво има и друштвено-културни значај за мештане, па је још 25. јуна 2012. године поднет захтев Покрајинском заводу за заштиту природе у Новом Саду за израду студије заштите и проглашењу стабла пољског бреста у атару села Торак као заштићеног природног добра. Од њега, како сада ствари стоје, неће остати ништа, баш као ни у другим крајевима земље.
Ж. Б.
