Стечај у овом некадашњем сечањском привредном гиганту отворен је 2. новембра 2011. године, на предлог Земљорадничке задруге „Мркшићеви салаши” из Српског Итебеја.
У образложењу одлуке је наведено да је дужник неколико месеци пре тога обуставио сва плаћања, када су му блокирани рачуни у пословним банкама. Истакнуто је и да „Транспетрол”, осим дуга према „Мркшићевим салашима”, има још много других доспелих, а неплаћених дуговања у вишемилионским износима.
Седам година касније, решењем Привредног суда у Зрењанину од 12. марта 2018. године, обустављен је стечајни поступак у „Транспетролу”, пошто је из четвртог покушаја предузеће продато као правно лице за скоро 80 милиона динара.
Купила га је београдска фирма „Римекс”.
Највреднију имовину„Транспетрола” представљао је рибњак за узгој конзумног шарана, који није био укњижен нити легализован, и који се годинама, како је то писало у извештају стечајне управнице Драгице Арсић, неовлашћено експлоатисао.
Стечај је настављен само у односу на стечајну масу, коју су чинили износ од 79,9 милиона динара, остварен продајом стечајног дужника, као и потраживања сечањског предузећа, орочена новчана средства на рачуну банке и слободна новчана средства на текућем рачуну „Транспетрола”.
Шест година касније поделиће се оно што је остало, како би се намирили повериоци који годинама чекају на своја потраживања.
Иначе, дешавања око „Транспетрола”, према мишљењу многих, представљају једну од највећих афера у пољопривреди Баната.
Повериоци су тврдили да су остали ускраћени за милионе евра и питали се како је могуће да огромне количине пшенице, кукуруза, ђубрива и осталог материјала, које су само складиштене у силосима „Транспетрола”, једноставно испаре, а да власници тих пољопривредних производа остану „кратких рукава”.
Власник фирме се правдао да није знао шта се дешавало у његовој фирми, јер је доста времена проводио у Америци, пребацујући сву кривицу на бившег директора.
С друге стране, тадашњи директор одбацио је тврдње да је радио газди иза леђа, поручујући да је власник био активан учесник у свим догађајима и да је уговарао послове са купцима и добављачима, чак и када је боравио у Америци.
Било како било, сви детаљи овог случаја никада нису испливали у јавност.
Ж. Балабан
