Одраста у сиромашној по родици, школује се у Тителу па у Новом Саду, где је један од најбољих ученика у историји Српске православне велике гимназије. Студије права завршио је у Бечу, постао адвокат, народни трибун и градоначелник Новог Сада.
Милетић је свој живот посветио очувању српског идентитета, па је тако док је био градоначелник прогласио српски језик званичним језиком, позивао на учешће Срба у отпору против Мађара током револуције 1848-1849. године, а заслужан је и за подизање Српског народног позоришта.
Издавао је лист „Застава” где је пропагирао своје идеје и ставове, због којих су га аустро-угарске власти осуђивале и неколико пута на више година затварале у тамницу. Један је од утемељивача аутономије српског народа северно од Саве и Дунава.
Осим споменика који доминира центром Новог Сада, Милетић има много улица названих по њему, али у његовом родном Мошорину, у улици која носи његово име већ деценијама не постоји његова родна кућа. Старији мештани сећају се да је срушена после Другог светског рата, без уверљивог објашњења.
- То је велика штета, ми старији смо одрастали уз приче о значајним људима из нашег села, којих није било много, али су оставили дубоки траг у српској историји, попут Милетића и наше Исидоре. Поносни смо на то што је наше село родило тако великог човека и што данас ова улица носи његово име, иако његова родна кућа више не постоји – каже један од старијих пролазника окупљених испред цркве у Мошорину.
На плацу на ком је некад стајала кућа великана српске историје данас се налази школски парк, а како је у својој књизи „Биографски речник Шајкашке“ писао Бошко Брзић, потврђујући речи неких од мештана са којима смо разговарали, Милетићева кућа је срушена после рата „из просторних разлога“.
Мештани кажу да би било лепо када би се организовао неки простор у Мошорину, који би могао да научи како становнике овог места, тако и све посетиоце о томе колико је Милетићево дело велико и важно за српски народ.
С. Кнежевић
