То доказују и бројне медаље, дипломе и пехар, све укупно око 60 признања. Највише се дичи трећим местом на Балаканском првенству, златом на Школском такмичењу Србије, као и чињеницом да је 2019. године била непобедива у својој категорији.
- Мој брат је ишао на тренинге, па је и мени то било занимљиво, тако да сам првог дана схватила да могу да наставим - присећа се Невена коју смо недавно затекли на дечјем игралишту са другарима у родном селу. - Имам тренинге сваког дана у Новом Милошеву, осим викендом. Није ми напорно, мама и тата ме возе.
Труди се да усклади све обавезе, признаје да некад баш и не стиже све да одради, нарочито откако има онлајн наставу, па самим тим и више домаћих задатака. Ипак, дисциплина је важна, како у каратеу, тако и у животу.
- Сад имам плави појас, па ћу ићи на браон и онда на црни - планови су младе Бочарке. - Карате ми није досадио, мада бих могла и фудбал да тренирам... Али, жеља ми је да наставим да тренирам редовно карате и да идем на Балканско првенство, да путујем.
Премда још не размишља о студијама, професија лекара јој је за сада најпривлачнија, вероватно јер јој је мама лекарка. Можда би могла да студира и нешто у вези са спортом, али ипак себе не види у томе до краја живота.
За Невену Молнар кажу да је „јака” другарица, којој све могу да повере. Они којима се не допада, не смеју да је задиркују, а дечаци којима се свиђа морају да имају дупло више петље... У сваком случају, у Бочару јој је „добро и лепо”, и не жури јој се нигде.
Л. Радловачки
