Део победничке екипе била је и Тијана Сићевић, костимографкиња и дизајнерка из Бачке Паланке. Мото фестивала био је: „За високе моралне идеале, за узвишење људске душе”, а изведене представе су са руског и других словенских говорних простора. Фестивал је одржан уз подршку Министарства културе Руске Федерације, Руске православне цркве и лично патријарха московског и све Русије Кирила, као и председника Руског фонда културе и Удружења филмских радника Никите Михалкова. - Редитељ наше представе Небојша Дугалић, добио је четири награде, што није пошло за руком ником у минулих 16 година, како се овај фестивал одржава. Награђена је и глумица Вјера Мујовић – каже Тијана Сићевић, која је за представу „Моја рука у твојој“ урадила костиме за које је већ раније награђена у Србији на фестивалу у Тополи. – Истиниту причу о једном од највећих светских књижевника Антону Павловичу Чехову и његовој жени, иначе некадашњој славној глумици Олги Книпер, сценски је уобличио Небојша Дугалић. Као инспирација за представу о несвакидашњој љубави послужила су писма Чехова и Олге, а било их је 412, односно толико пута су једно другоме писали за шест година. Ова комедија по Чехову и по драмском тексту Керол Рокаморе добила је већ награду за ликовност представе у Тополи на Фестивалу дуодраме. Односно Дугалић је награђен за ликовност представе, сценографију, уз асистенцију Владимира Ћирића, а ја сам радила костиме и добила награду. Главну мушку улогу играо је Игор Филиповић, представа је одиграна са синхроним преводом пред препуном салом Мале сцене Театра „Армена Џигахарњана“.
Тијана је завршила мастер, има добре препоруке, а вели да је нарочито захвална Ани Радивојевић - Здравковић, каже да је у последње време радила костиме за представе „Случајеви“ и „Митровдан“ које се играју у „Мадленијануму“, као и за представу „Лазар“ која је премијерно изведена у СНП у Новом Саду. Ипак, прича се враћа на представу „Твоја рука у мојој“.
Тијана каже да јој је и Влада АП Војводине указала велико поверење када је била ангажована за рад у играно-документарној серији „Великани српске Војводине“ коју је режирао Иван Живковић.
- Радила сам и костимографију за драмски програм у оквиру уметничког програма прославе 100 година присаједињења Војводине Србији – наставља млада уметница. – Глумци су улицама ишли обучени у унифоме и грађанска одела из времена од пре једног века, што се грађанима, очито свидело. Пролазници су застајали и са симпатијама све то гледали. Још увек нисам успела да се определим да ли ме више привлачи позоришни или филмски костим. Улажем пуно труда радећи на себи, личном напретку и препознавању моје личне оригиналности у уметничком окружењу. Кроз рад померам границе своје маште, па иако до сада нисам нашла стални посао верујем да ће мој труд и рад у струци довести и до сталног радног места у институцијама у којима радим и са којима сарађујем.
- Маштања и емоције које су навирале у процесу стварања ове представе биле су посебне – каже Тијана Сићевић. – Снови се увек остваре ако их довољно јако сањамо, а то је потврдило и моје путовање у Москву. Само учешће на фестивалу „Златни витез“ за мене представља велики успех и част. Као да сам ушла у бајку коју сам сањала. Док се играла представа о великом руском и светском писцу, пред његовим сународницима, за коју сам ја дизајнирала костиме, мојој срећи није било краја. А када сам сазнала да је као најбоља представа награђена у целини, московска бајка за мене је добила и наставак. Ово је најбољи подстицај мом даљем професионалном дизајнерском и костимографском раду.
М. Суџум
