Родитељи Јенеа Шаркања, који од 2002. година у Малим Пијацама има у власништву “Мини млекару” и производе препознатљиве локалне робне марке Шаркањ, овде су се преселили три деценије раније, па наставили да се баве млеком и млечним производима.
У послу којим су се његови отац и мајка Иштван и Ибоја Шаркањ предано деценијама бавили, Јене је био присутан од малих ногу. Одрастао је на салашу, касније по преселењу у село је завршио занат за тв-механичара, потом преквалификовао за погонског електричара и радио на силосу у Малим Пијацама.
- Могу рећи да сам у млекарству од малена, бавио сам се и својом струком, али сам све оставио и наставио породичну традицију. Мини млекара је стасала као породична фирма у којој је уз чланове породице, упослено још шесторо људи, али она је и важан ослонац пољопривредним газдинствима из Малих Пијаца и околине који се баве млечним говедарством - истиче Јене Шаркањ.
Салаш на Ушторки, је за Јенеа у дечачким данима био центар света иако се у лепоти салашарске идиле мукотрпно радило, како каже, било је и тренутака када се уживало...
Од прераде млека у домаћој радиности из сопстевног газдинства Јене је мало већим кораком кренуо даље, па сада породична млекара свакодневно откупљује и прерађује 10.000 млека од произвођача из Малих Пијаца, Малог Песка и Хајдукова.
- Произвођали испоручују квалитетно млеко, а велика је предност што су сви произвођачи из околине па се за сировине не мора ићи далеко. Цена млека је увек просечна и зависи од кретања на тржишту, данас овако, сутра онако, али је најважније да буде на обострано задовољство и произвођача млека и нас прерађивача - каже Шаркањ.
“Мини млекара” Јенеа Шаркања откупљује млеко од око 45 произвођача, а он уверава да се у породичној млекари у Малим Пијацама производи - најбољи сир на свету. Производи се пуномасни полутврди сир, па пуномасни полутврди димљени, топљени сир за мазање, кисела и слатка павлака и јогурт. Уверили смо се дегустирајући, па отуда сасвим разумљиво што производи “Мини млекаре” из Малих Пијаца имају муштерије на северу Војводине од Сомбора, Суботице, Кикинде па до Аде…
- Прерада млека као и код свих других мањих прерађивачких капацитета није једноставна ни лака. Свакодневно треба водити рачуна о допремању млека од произвођача, организовати прераду и пласман. Успевамо у томе, јер после 16 година још смо ту и радимо, да су услови извеснији, што се нас тиче не би било проблема да се даље развијамо. Конкуренција на тржишту је велика и не смета нам, него нас тера да сваким даном будемо бољи - наглашава Шаркањ.
Код пласмана производа из “Мини млекаре” власник Јене Шаркањ сматра да је међусобно поверење важније од потписаног уговора. Он каже да без икаквог писменог уговора испоручује робу неким већим супермаркетима и нема проблема са наплатом, а он се труди да сирева и других производа буде увек довољно.
- Ослањам се на поверење. Ако ја нешто хоћу да купим, одем и купим, платим и ту више нема кикакве дискусије. Међутим, ако хоћеш да робу пласираш у неки већи трговински ланац, они ти понуде уговор са јако пуно обавеза које треба да испуниш, они скоро да немају никакву обавезу, а и оно што обећају или се обавежу, не придржавају се. Због тога сарађујем само са онима који су од речи и поверења, а с онима који се не држе онога што обећају нећу да радим - напомиње Шаркањ.
За разлику од ранијег периода када се у домаћинству породице Шаркањ млеко производило и прерађивало, па и млечни производи на мало на пијацама размеравали и продавали, Јене Шаркањ се определио да одустане од производње млека и посвети се само развијању прераде у “Мини млекари”.
- Немамо више производњу млека из једноставног разлога што један човек не може на два коња истовремено да седи, јер ће пасти негде између. Уверио сам се да млекара захтева да сам стално присутан, да осећам сваки трзај, сваки проблем када искрсне да одмах могу да га решавам. Исто је тако и на фарми. Ако неко има већи број крава музара домаћин увек мора бити ту да може одмах да реагује када затреба - објашњава Шаркањ.
Капацитет “Мале млекаре” није толики да би се већа количина сирева могла понудити за извоз, али сиреви из Малих Пијаца стигну на трпезе у иностранство. Пошто је већи број житеља из Малих Пијаца отишао да ради и живи у иностранству, када дођу у завичај обавезно понесу који котур сира из млекаре породице Шаркањ, без обзира што тамо где сада живе и раде има у понуди много врста сирева, овај из завичаја им је најукуснији.
Текст и фото: Милорад Митровић
