По речима председнице Удужења произвођача паприке у Руском Крстуру „Капсикум анум” Душице Орос приредба је била масовнија него лане, а осим најављених гостију из Петровца на Млави, Параћина, Лесковца, дошли су и проивођачи паприке из других места у Србији, затим из Хрватске и Мађарске.
- Колеге из окружења највише интересује начин на који радимо паприку - казала је Душица Орос. - Из године у годину све више се чује за нас и тако је одзив на приредбу ове године био масовнији.
У центру Руског Крстура било је око 70 штандова на којима је осим паприке било и другог поврћа, па је тако штанд из Купусине проглашен за најлепши, а красили су га свежа паприка, прерађена паприка, лук …. Највећу, односно, најтежу паприку од 466 грама узгојио је Славко Харди из Крстура. Спремане су на велико пуњене паприке, а уприличен је обилазак поља фирме „3КИ” и њиховог хибрида паприке. Душица Орос каже да је чак 150 произвођача било присутно у обиласку овогодишњег рода, што у досадашњим манифестацијама није био случај.
- Могуће да је то из разлога што је паприка ове године добро родила, па су произвођачи задовољни у ишчекивању и добре зараде. Безмало 85 до 90 одсто овогодишњег рода биће прве класе – навела је Душица Орос. На њивама Руског Крстура и околине ове године под паприком је 350 хектара .Осим црвене роге, посејане су и друге сорте, паприка патлиyанка и бабура, а берба почиње ових дана.
Централни део свечаности чинио је дефиле парадних запрега Коњичког клуба „Русин“ и гостију клуба. Комплетан доживљај употпуњен је културно - музичким делом програма, концертом групе „Дивљи кестен“ и маскенбалом 40 предшколаца.
Покровитељи манифестације су Општина Кула и Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Отварајући приредбу председник кулске општине Дамјан Миљанић истакао је да су „Дани крстурске паприке” посебно значајни као промоција свеукупних привредних активности у Руском Крстуру, јер мали и средњи произвођачи излажу производе на својеврсном сајму и стварају име код откупљивача, потрошача и међу произвођачима.
З. Делић
