Када је реч о целом средњем Банату, просечна старост умрлих лица је 73,4 године, и у односу на ранији период, најчешћи узроци умирања становништва нису се битно променили. Више од половине становника овог дела Војводине, односно 51,7 одсто, умрло је због болести крвотока, а други по реду узрок умирања су злоћудни тумори. Мештани средњобанатског региона умирали су и од болести дисајних путева, као и од болести жлезда.
Гледајући појединачно стање по општинама и пратећи узроке умирања, лекари Завода за јавно здравље у Зрењанину су дошли до закључка да се учешће болести срца и крвних судова у укупној смртности креће од 47,2 одсто у Новом Бечеју до 63,8 одсто у општини Житиште. Тумори су као узрок умирања највише заступљени у граду Зрењанину - 22 одсто, а најмање у општини Нова Црња - 16,9 одсто. С друге стране, болести дисајних органа највише су заступљене као узрок смрти у општини Сечањ, а најмање у Новој Црњи.
У извештају су наведени и најзаступљенији узроци обољевања одраслог становништва. Као и претходних година, болести срца и крвотока и болести респираторног система налазе се у самом врху. Од општине до општине, једна од ове две групе је више заступљена, али су обе водећи узроци обољевања већ годинама.
- На нивоу Средњобанатског округа, болести кардиоваскуларног система су водећи узрок обољевања одраслог становништва, са учешћем од око 25 одсто, а следе болести респираторног система, као и болести мишићно - коштаног система и везивног ткива – кажу у овдашњем Заводу за јавно здравље.
Обрађени су и подаци везани за Општу болницу „Ђорђе Јоановић“ у Зрењанину, која пружа здравствене услуге житељима свих општина средњег Баната. По тим подацима, пацијенти су се у Општој болници најдуже лечили због душевних поремећаја – у просеку 31,5 дана, затим од повреда (9,5 дана), болести нервног система (9,2 дана), болести мишићно - коштаног система (7,1 дан) и ендокриних обољења (6,9 дана).
Ж. Балабан
