На списку предузећа која су се нашла у финансијским проблемима, а за које је једино решење стечај, налазе се чак два бродоградилишта. Једно је „Шипјард Бомекс 4М“ из Перлеза, а друго МЦИ из Новог Бечеја.
Бродоградилиште из Перлеза, смештено поред пута Зрењанин – Београд, у финансијским је проблемима већ дуже време, а пре неколико година спас је покушало да нађе кроз стечај са унапред припремљеним планом реорганизације (УППР). Рачун предузећа се нашао у блокади, док су дугови нарасли на више стотина милиона динара, због чега су се ређале извршне пресуде и покушаји продаје имовине, како би повериоци наплатили своја потраживања. Пореска управа Србије је прошле године саопштила да је перлеско бродоградилиште једно од три активне средњобанатске фирме које се налазе на списку највећих пореских дужника.
Када је реч о другом бродоградилишту, предлог за покретање стечаја поднело је предузеће „Holdco Two” доо из Београда. Као разлог, наведено је да је бродоградилиште МЦИ већ три године у блокади, да је неспособно да извршава своје финансијске обавезе и да је рачун предузећа блокиран на 35,6 милиона динара.
Стечај у фирми „KMKM fashion” занимљив је из неколико разлога. Захтев за отварање стечајног поступка поднела је Градска општина Врачар из Београда, јер јој је тај привредни субјект дугује 27,8 милиона динара. Када су покушали да дуг наплате, Врачарци су схватили да је предузеће у поступку принудне ликвидације почев од 15. маја 2018. године.
Поступак је покренут због блокаде рачуна и дуговања разним повериоцима од 85,8 милиона динара. А кад су из општине Врачар покушали да обавесте дужника, схватили су да немају коме да пишу, јер у регистру Агенције за привредне регистре није уписано лице овлашћено за заступање. Прегледом у АПР-у може се видети да не постоје никакви подаци везани на Надзорни, Управни одбор, финансијске извештаје…
Стечајни поступак, након неуспешних покушаја да предузеће оживи кроз унапред припремљени план реорганизације, лане је отворен и у „Војводинапуту“. Прича о „Војводинапуту“, која се годинама протезала, слика је и прилика стечаја на српски начин - лоше приватизације, блокаде рачуна, штрајкова радника и на крају тоталног краха. Фирма која је водила рачуна о изградњи и одржавању банатских и осталих друмова приватизована је крајем 2005. године. Од тада је променила неколико власника, а у међувремену се, захваљујући приватним тужбама поверилаца, имовина распродавала. Својевремено је и већина од преко 300 радника, колико их је некада овде радило, ступила у генерални штрајк а кључни разлози за овако радикалан бунт били су кашњење плата и неисплаћени прековремени рад. Менаџмент је тада уверавао да ситуација у овој путарској фирми није драматична и да је такво стање последица ранијих задуживања код пословних банака.
Стечај је отворен и у предузећима „Minel Lux company“, „Промилх Палатинуш“, „Marine design solution“, „Холтех“ доо, „Ин-спорт“ и „KMKM fashion“.
Ж. Балабан
