Рођен је 11. новембра 1947. године и цео живот посветио је спорту и новинарству.
Прва љубав, а остала је то и до краја живота, био му је фудбал и шидски „Раднички”. Због љубави према фудбалу и спорту запослио се као новинар. Радио је у „Сремским новинама” од септембра 1978. до марта 1984. године, а потом прешао у наш „Дневник”, где је остао све до пензионисања.
Годинама је на страницама нашег листа бележио догађаје из шидске општине, правио „Шидску хронику” и редовно сваког викенда писао о свим спортским догађајима у овој сремској локалној самоуправи. Оно што Шоле није јавио, као да се није на спортским теренима ни догодило. Читаоци су знали да ће на спортским страницама „Дневника” наћи извештај о свакој одиграној утакмици, резултатима, долазцима и одласцима спортиста. Наставио је да „јавља” спортска збивања и након пензионисања.
Његов „Раднички” одужио му се за дугогодишњи рад и залагање и у неколико наврата додељивао му посебна признања. Нерадо је примао награде, али ова од спортских организација много му значила и пријала у пензионерским данима, које није проводио као други пензионери већ на терену и у непрестаној акцији да клубу, без обзира да ли је реч о фудбалу или рукомету, буде боље.
Колеге је посебно пленио срдачноћу, духовитошћу, добротом и осмехом који му ни у најтежим тренуцима није силазио са лица. Доброта коју је носио овај, може се слободно рећи, последњи боем у Шиду, толико је ретка да за њим, сада када га више нема, жале многи. Његова породица, пријатељи, спортисти, тамбураши и бирташи.
Миланко Ћурчић Шоле сахрањен је данас на гробљу у Шиду.
