Циљ акције, поводом Европског дана здраве исхране, је оспособљавање младих да самостално припреме здрав оброк и одаберу здраве навике. Полазници су ученици Хемијско-технолошке школе, који ће припремљене оброке сервирати својим вршњацима.
Истраживања здравственог стања становништва Србије из 2001, 2006. и 2013. године су показала тренд сталног раста гојазности, и код деце и код одраслих. У последњем истраживању је регистровано 13,7 процената гојазне деце узраста 7-14 година, у односу на 2006. годину када их је било 8,5 одсто. У Европи је порастао број беба и деце до пет година који имају вишак килограма са 32 милиона на 42 милиона. У Европи једно од троје деце у узрасту од 11 година има прекомерну тежину. Стручњаци упозоравају да преко 60 одсто деце која имају прекомерну тежину и гојазност до пубертета и као одрасле особе остају гојазне.
- Последње истраживање је показало да 51 одсто деце свакодневно једе воће и 57 одсто поврће, док у Војводини само 48 одсто деце свакодневно једе поврће. Најчешће се конзумира бели хлеб, а опао је проценат оних који су конзумирали интегрални хлеб (са 14,3 одсто у 2006. на 8.2 у 2013.). Коришћење животињских масти је смањено са 33 на 25 процената, али не и у Војводини где 30,9 одсто користи и даље највише животињске масти. Рибу најмање два пута недељно конзумира само 12,5 одсто становника. Око 80 одсто деце овог узраста је 1-2 пута недељно физички активно тако да се задува и озноји, што је на нивоу претходног истраживања - истакла је Нада Косић Бибић, специјалиста социјалне медицине Начелник Центра за промоцију здравља у Суботици.
Лекари упозоравају да је прекомерна тежина и гојазност у дечјем узрасту водећи узрок превремене онеспособљености и смрти, као и фактор ризика за развој срчаних болести, дијабетеса и карцинома у одраслом добу, али и све присутнијих обољења у дечјем узрасту.
С. Иршевић
