Од тога, на територији града Зрењанина је било 5.715 незапослених, у општини Житиште 1.643, у општини Нови Бечеј 1.638, у општини Сечањ 1.440 и у општини Нова Црња 1.040 лица.
У периоду између јануара и децембра прошле године на евиденцији филијале за запошљавање, у средњем Банату, просечно се налазило 12.516 особа које су тражиле запослење. На бироу је највише било неквалификованих радника, са првим степеном стручне спреме, и то 5.472. Следи категорија са трећим и четвртим степеном средње стручне спреме (4.664), док је са завршеним високим образовањем у трогодишњем трајању било 406, а 692 особе у четворогодишњем.
„Укупни број квалификованих стручних лица, од другог до осмог степена стручне спреме, на евиденцији је тек нешто већи у односу на број неквалификованих. То је у процентима 52 наспрам 48 одсто“, наводе у зрењанинској филијали Националне службе за запошљавање.
У протеклом периоду је била већа потражња за профилима који поседују стручна знања. То су медицинске сестре, лекари, лаборанти и друго медицинско особље, возачи, продавци, магационери, комерцијалисти, оператери у производњи, радници обезбеђења, радници у области машинства, електротехничари, електроинсталатери, помоћни радници у кухињи, кувари, конобари... Када је реч о потражњи за високошколцима, било је тражње за фармацеутима, лекарима специјалистима, наставницима енглеског и немачког језика, као и математике.
У Националној служби за запошљавање наводе да су се привредне активности током прошле и претпрошле године одвијале у условима пандемије. То је послодавцима отежавало пословање, као и услове рада запосленима.
„Ипак, озбиљних промена на тржишту рада није било. Није било масовних отпуштања, већ постоји одређена економска стабилност и тенденција враћања у оквире привредних активности какви су били пре пандемије. Економске мере Владе Србије усмерене ка привреди и грађанима дале су ефекат у смислу лакшег превазилажења потешкоћа у пословању“, наводе у Националној служби за запошљавање.
Ж. Б.
