Најдужа војвођанска река претворена у канал отпадних вода

БАЧКА ТОПОЛА: Дуго се оних чувених шест километара Великог бачког канала у Врбасу сматрало најзагађенијим воденим током у региону и са правом је тај део канала добио титулу црне еколошке тачке Европе.
 Krivaja usce kod Turije
Фото: Dnevnik.rs

Међутим, у суседним општинама Мали Иђош и Бачка Топола као да нису били задовољни што су комшије из Врбаса доспеле на европске мапе па су последњих година од 109 километара дуге реке Криваје направили свог „коња за трку” и то таквог да ће у поређењу загађености ова два тока морати да одлучује фото финиш.

Иако се на помен војвођанских река прво помисли на опевани Дунав, Тису, Бегеј или Тамиш, мање је познато да је заправо Криваја најдужа „аутохтона” војвођанска река којој се и извори и ушће налазе на тлу северне покрајине. Свој кривудави ток кроз бачку равницу почиње на северу, у Суботичкој пешчари, али јој је тешко одредити нулту тачку јер настаје спајањем неколико потока који се уливају у заједничко корито пар километара од Старог Жедника одакле наставља свој пут ка Бачкој Тополи.

Фото: Dnevnik.rs
Завод за јавно здравље упорно мери квалитет воде у Криваји узводно од места највеће контаминације тако да добијени резултати не показују праву слику

Један крак стиже из правца Пачира и Старе Моравице који извире недалеко од Бајмока, који се опет спаја са северним краком недалеко од Бајше. Даље се Криваја пробија кроз Телечку висораван до Малог Иђоша, Ловћенца и Фекетића да би свој пут завршила уливањем у Велики бачки канал недалеко од Турије.

Према речима Ђура Вавроша, председника еколошког удружења „Храст” из села Криваја, река је мање више на свим својим краковима изложена загађењу, али је свакако најтежа ситуација у околини Бачке Тополе где је индустрија најразвијенија и где већина фабрика без икаквог пречишћавања избацује своје отпадне воде директно у ток реке.

Фото: Dnevnik.rs

"У околини Старе Моравице постоји неколико фирми које се баве прерадом метала и у свом процесу производње имају и галванизацију од које сав отпад завршава у Криваји где је због тога вода пуна тешких метала. Други проблем у овом делу реке је неконтролисано извлачење воде за наводњавање из језера Стара Моравица због чега је више пута било на ивици исушивања, а долазило је и до великих помора рибе због недостатка кисеоника", прича Ђуро Ваврош.

Према његовим речима у овом крају проблем су и сами грађани јер Криваја пролази кроз више села која немају канализацију па су многи своје фекалне одводе спојили директно на корито реке.

"Али чак и тамо где има неке канализације, она служи само да прикупи отпадне воде да би опет биле изливене у Кривају. Наше и друга удружења из овог краја годинама покушавају да скрену пажњу на стање у Криваји, али сва наша обраћања и пријаве које подносимо су до сада била узалудни", каже Ваврош.

Још гора ситуација је у околини Бачке Тополе где већ од Бајше из Криваје почиње да се осети несносан смрад услед огромне количине отпадних вода које се изливају у „слабашну” Кривају. Смрад који може да се пореди само са  врбашким каналом „из најбољих дана”, осети се и у Бачкој Тополи, Малом Иђошу, Ловћенцу и Фекетићу где огорчени мештани у шали говоре да је смрад из Криваје део туристичке понуде овог краја.

Фото: Dnevnik.rs

Због смрада, загађења ваздуха, Криваје, а сада већ и земљишта, у Бачкој Тополи траје најдужи континуирани еколошки протест у нашој држави. Наиме, Драган Печурица, иначе наставник техничког, већ пуне три године сваког 17-ог у месецу организује протест у Бачкој Тополи и покушава да укаже на катастрофалну ситуацију која већ озбиљно угрожава и здравље људи у овом региону.


Угрожена и језера

На свом путу кроз Бачку, Криваја напаја неколико акумулационих језера од којих је највеће оно код Бачке Тополе – Зобнатичко површине чак 250 хектара, као више мањих у Старој Моравици, Пачиру, Панонији и Малом Иђошу. Ова језера су настала првенствено за потребе наводњавања, али се користе и за купање. Међутим, свако од њих се констатно суочава са истим проблемима, загађеношћу које стиже Кривајом и претераним извлачењем воде због којих ниво воде опада и по пар метара што купање често чини немогућим, а угрожава и живи свет у њима.


"У Бачкој Тополи имамо неколико великих сточних кланица, кафилерију, комунално предузеће, градску депонију са сточном јамом, ливницу метала, пољопривредна складишта и нико од њих нема решено питање отпадних вода, односно има тако што се сав отпад излива у Кривају или иде директно у ваздух", каже Печурица.

Према његовим речима, само ове године је поднето око 250 пријава и притужби, али је изостала било каква одлучнија реакција у правцу заустављања еколошке катастрофе у овом крају.

Само ове године је поднето око 250 пријава и притужби, али је изостала било каква одлучнија реакција у правцу заустављања еколошке катастрофе у овом крају

"Да ствар буде гора, Завод за јавно здравље упорно мери квалитет воде у Криваји узводно од места највеће контаминације тако да добијени резултати не показују праву слику стања у овој несрећној речици у којој ниже од Бачке Тополе нема више никаквог живота, а самим тим угрожен је и Велики бачки канал у који се улива где се на ушћу пре пар година у Турији догодио незапамћен помор рибе", каже Печурица.

Он каже да одговорност за такво стање једнако сносе и власници приватних компанија које загађују воду и ваздух  и сама држава која им то допушта, али и сама загађује.

Фото: Dnevnik.rs

"Градска депонија је уз саму обалу Криваје, а у склопу депоније је и сточна јама и сав тај отпад се буквално слива и цеди у Кривају, а при том су сигурно угрожене и жиле из којих се обезбеђује вода за пиће у овом крају. Најгоре од свега је што постоје закони у нашем систему који не дозвољавају такво понашање, али се очигледно не спроводе. Најчешћа објашњења која дођу до мене је да се “затварају очи” на те проблеме због економске ситуације и радника који раде у тим фабрикама које би по сили закона морале бити затворене док не реше питање отпадних вода, али не може да због тога испашта комплетно становништво у неколико места у околини којима је дефинитивно угрожено здравље", каже Драган Печурица. 

Он каже да већ 37 месеци протестује и да неће одустати од тога све док се не покрене акција против загађивача.

"Писма, упозорења, документацију са доказима сам послао на све адресе институција у Србији и надам се да ће се неко коначно озбиљно заинтересовати за ове проблеме. Свестан сам да ће то тешко ићи јер видим и сам да се ствари не мрдају, али једноставно не могу себи да дозволим да одустанем", закључује Печурица.

Нико Перковић

EUR/RSD 117.5834
Најновије вести