- Иста количина коју ми поседујемо налази се и у Археолошком музеју у Загребу, јер је ово некад био део Војне Крајине, Аустроугарске државе, и није постојао музеј код нас. Наша установа основана је 1946. године и имамо одличну сарадњу са колегама из Загреба, те нисмо тражили ништа од налаза назад, јер они са нама сарађују на свему што нам је потребно - каже Јасмина и додаје да и кад би тражили материјал назад, било би им потребно још пет зграда, како би све било изложено, што у овом моменту није могуће.
Она додаје да наша држава тренутно нема новца ни да конзервира сав пронађени материјал који се налази у депоима Музеја Срема, а у ситуацији кад би се донело још толико, не би било места за чување или постављање.
- Неки налази из Сирмијума налазе се и у Бечу, у Музеју историје уметности, а неки од њих су ексклузивни. После Првог светског рата, када се формирала Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, део материјала је однет и у Београд - каже Давидовић. Она додаје да је главни разлог за то, као и у случају са Загребом, недостатак музеја у време проналазака, а нешто од материјала је и остало, као што су проналасци из 19. века.
- Део тога је изложен у нашој установи, попут камених споменика, пошто су Митровчани још у 19. веку имали идеју да направе музеј, јер претпостављам да су где год неко почне да копа израњали споменици из земље - каже археолог кроз смех и додаје да је у то време земља била јако богата споменицима.
Митровчани су тада покушали да направе музеј, тврди Јасмина, а чувени Феликс Каниц имао је идеју да се то уради како треба, те су у Градском парку изложили камене споменике, о чему постоје слике из 19. века у музејској документацији, на којима се виде споменици изложени у парку.
- Неке са фотографија могу и да препознам, иако нема пуно података и документације, али на основу фотографије могу да се идентификују споменици које имамо и данас - каже Јасмина Давидовић.
С друге стране, историја града Сремске Митровице, напомиње Јасмина Давидовић, не почиње са Римљанима. Увек израња и нешто ново, али је веома тешко овде ући у праисторијске слојеве земље због подземних вода, које су велики проблем при ископавањима. Кад се дође до неког нивоа, настане проблем да се истражи даље простор.
Оно што су археолози успели да ураде је да пронађу на неколико места у оквиру града налазе који су им показали да су се овде први пут населили припадници старчевачке културе, пре неких шест - седам хиљада година. То је било насеље где су људи живели у земуницама. У питању је млађе камено доба, а користили су камен и кост да направе разне предмете, али и кожу и дрво, претпоставља се.
Посебно је занимљиво да се материјал из гвозденог доба јасно везује за један кнежевски период, односно, да је људе који су живели на овом простору одликовало изузетно богатство. Материјали из тог доба могу се видети у Загребу, где се чувају златни предмети. У Музеју Срема може се видети само да су они у то време, истиче Јасмина, куповали грчке производе, али и производе који долазе са других страна, запада односно данашње Словеније.
-У Музеју се може видети и илирски шлем, али је грчки производ, а може се видети и ситула, посебна посуда, типична за словеначки простор и нигде се није производила на свету, зато знамо одакле је дошла на ове просторе- каже Јасмина Давидовић, музејски саветник и археолог.
- Прва просторија у Музеју Срема испуњена је материјалом који је везан за праисторију, пре доласка Римљана - каже Јасмина Давидовић и додаје да пронађени материјал показује јасну слику једног континуитета живота на тим просторима. -Дакле све што се учи у школи камено доба, па бакарно, бронзано, гвоздено, затим долазе Келти у 4.веку, све се може наћи у Митровици. Имамо и доста келтског материјала, који нажалост није изложен.
Маша Стакић
Пројекат „Акценат на Сремску Митровицу” реализовала је „Панонија медиа” уз подршку „Дневника”. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
