Борбе са немачким снагама у граду трајале су од раних јутарњих сати до 17 часова када су се преостале немачке јединице предале. Победоносни продор Црвена Армија наставила је магистралним путем према Панчеву.
Тако су истог дана прво ушли у Николинце у алибунарској општини, а између овог места и Банатског Карловца фашисти су пружили значајан отпор, па је Карловац ослобођен дан касније. Немачке јединице пружиле су отпор и испред Владимировца. Други крак Црвене арније кретао се кроз Јаношик, Алибунар и друга места у овој општини. У Вршац је касније дошао и Тито, где се нашао са командантом Трећег украјинског фронта маршалом Толбухином, да би командовали борбама за ослобођење Београда.
Вршац није заборавио руске борце. Подигнута је Спомен костурница 1955. где су сахрањена тела изгинулих црвеноармејаца у самом граду, оних који су раније били сахрањени у Руском парку у центру града, али и околним мрстима. Ту почивају и тела 36 војника НОВЈ, 11 погинулих 1941. и 11 стрељаних родољуба. Средства за санацију и реконструкцију Спомен костурнице на Градском гробљу обезбедила је амбасада Руске Федерације 2004. године.
Званичници Руске Федерације били су ове године на обележавању Дана ослобођења у Вршцу, уз представнике локалне самоуправе, СУБНОР-а и других организација које негују сећања на антифашистичку борбу. На Спомен костурницу положени су венци и цвеће и одата пошта погинулим борцима. На свечаној академији у Градској кући градоначелница Драгана Митровић захвалила се СУБНОР-у на ономе што чине да се овај и други важни датуми не забораве и што се негују традиције на славне дане ослобођења града од окупатора.
Највиша признања, Октобарске награде Вршца, добили су Хемијско медицинска школа, кошаркашица Србије Тамара Радочај.
Р. Јовановић
