Реч је о првом кораку у формирању Катастра зеленила који је препознат као важан за заштиту животне средине, спречавање њеног уништавања и стварање могућности за одрживо вредновање постојећих и планирања нових зелених површина.
Конференцији, коју је организовала Градска управа за заштиту животне средине, присуствовао је заменик градоначелника Новог Сада Милан Ђурић, а говорили су и председник Савета градоначелника Новог Сада за пружање стручне помоћи у предузимању активности у озелењавању и пошумљавању градских површина професор др Саша Орловић, директор Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета професор др Горан Аначков, представник компаније „МапСофт“ која је израдила платформу ГИС зелених површина Момир Митровић и представница радне групе „Зелена столица“ Ивана Гојковић.
Заменик градоначелника Милан Ђурић говорио је о томе шта је Град Нови Сад протеклих девет година урадио на пољу очувања и заштите животне средине.
- Посадили смо више од 50.000 садница, покренули смо акцију “Оживимо паркове”, а Ново насеље ће након 40 година коначно добити нови парк - казао је Ђурић. - На последњој седници Скупштене града усвојен је пројекат који датира од пре 58 година, односно од 1963. године. Реч је о иницијативи Пољопривредног и Филозовског факултета за изградњу ботаничке баште на 4,2 хектара у Подграђу Петроварадинске тврђаве. Први смо град у земљи који је покренуо акцију за доделу субвенције за куповину бицикала и изградили постројење за третман зеленог отпада, а планирамо изградњу пречистача отпадних вода и регионалну депонију, подизање нових зелено-медоносних површина и формирање малих урбаних зелених површина, у сарадњи са скупштинама станара. Поред свих тих активности надамо се да ћемо са цивилним сектором, струком и грађанима се удружити и да ћемо заједно радити како би наш град био чистији, зеленији и здравији за живот.
Према речима професора др Саше Орловића ГИС зелених површина Града, омогућиће плански, ефикасно и економично управљање зеленилом на територији Новог Сада.
- Када пројекат буде завршен знаћемо број стабала, које су травнате површине, колико има жбуња, у каквом су стању, шта се радило или је потребно да се уради са њима, а добићемо и тачан проценат зелених површина на териоторији града - појаснио је др Орловић. - Површине су снимљене из ваздуха, а како би свако стабло добило свој број и атрибут морамо да спроведемо многе активности и тај посао ћемо радити у сарадњи са студентима, јер је реч о обимном задатку. Процењујемо да ће пројекат бити завршен за три до четири године.
Преме речима др Орловића дрвеће и жбуње покрива око 36 одсто територије Новог Сада и тај податак се не односи само на јавне, већ и на приватне парцеле. Како је казао уколико је реч о светском нивоу Моска има 54 одсто јавних зелених површина, а Сингапур 45 одсто, што значи да нисмо тако лоши и налазимо се негде у средини.
С. Ковач
