У знак сећања на 46 Кикинђана који су насилно депортовани у озлоглашени логор Беисфјорд, од којих је само седам преживело, венце су положили представници Градске управе Кикинда, Друштва српско-норвешког пријатељства, СУБНОР-а, као и Српских ратних ветерана Кикинда.
Догађају су, између осталих, присуствовали начелник Севернобанатског управног округа Миливој Лињачки и председник Скупштине града Кикинде Младен Богдан. Заменица градоначелника Кикинде Дијана Јакшић Киурски истакла је да је пријатељство српског и норвешког народа потписано споразумом о братимљењу Кикинде и Нарвика, још 1975. године, као и да споменик „Камене руже” симболизује чврстину и нераскидивост пријатељства два народа, које се и данас негује.
Заменица градоначелника додала је да су интернирани Кикинђани прошли кроз страхоту и голготу сурових климатских услова на северу Норвешке у поларном кругу. Захваљујући пожртвованости и племенитости Норвежана, који су ризиковали своје животе и дали све од себе да помогну логорашима, омогућено је бар некима да се врате својим кућама.
Она је подсетила да су 1975. године интензивирани контакти са Норвежанима преко разних активности као што су размене студената, али и ђака кикиндске гимназије са ученицима из Нарвика, одласка многих наших делегација и уметника, а многи се сећају и доласка младих Норвежана који су боравили током лета учествујући на радним акцијама.
- Многи наши суграђани су одлазили у Нарвик, засновали породице и тако ојачали ширење српске заједнице у Норвешкој. Не треба да заборавимо велику помоћ Владе Краљевине Норвешке нашој земљи која и данас постоји у виду бесповратне финансијске помоћи пре свега за обнову инфрастуктуре, из области саобраћаја, здравства и културе, а треба поменути и издашне стипендије за хиљаде наших ученика. Нама је циљ да то пријатељство и даље постоји, да се негују лепи односи и трудићемо се да та сарадња буде што садржајнија - нагласила је Дијана Јакшић Киурски.
Неговање и одржавање културе сећања на страдања наших суграђана најважнији је циљ Друштва српско – норвешког пријатељства, а секретар тог друштва Тибор Фиреди указао је да је, нажалост, то пољуљано ратом деведесетих година у некадашњој Југославији.
- Желимо да вратимо караване пријатељства, братске посете и да развијамо велико пријатељство српског и норвешког народа - истакао је Тибор Фиреди.
Кустос историчар Милан Пушара, поводом 80. годишњице приредио је изложбу фотографија и предавање под називом „Страдање на северу”.
- Ова година је у знаку два тужна јубилеја као што је Крвави јануар и 80 година од интернирања наших суграђана у норвешке логоре. Изложба је осмишљена како би се освежила култура сећања. На изложби се може видети хронолошки ток од момента одвођења, до живота у логору и до начина како су Кикинђани изгубили своје животе - указао је Милан Пушара.
М. Митровић
