Такав је случај код Удружења жена у Вишњићеву чија је председница Гордана Шкорић. Посетили смо их после позива да погледамо њихову етно поставку и нисмо се покајали.
- Удружење жена је формирано пре 15 година, а ја сам се ангажовала пре две и по године. Како сам сазнала повремено је престајало да ради, па опет започињало рад, тако да сада настављамо тамо где су стале наше претходнице. Данас окупљамо 24 чланице, од тога је 16 активних. Неке чланице Удружења су почасне, и кад затреба ми их позовемо и оне се прикључе – наводи Гордана Шкорић. Бавиле си се жене Вишњићева разним пословима, каже Гордана, али је приоритет био да се обезбеди простор, јер га претходно Удружење није имало. -У овој згради где смо данас некад је била основна школа. О њој нико није водио рачуна, била је препуштена зубу времена, што нас је мотивисало да је средимо, да овде можемо држати састанке и радити – вели Гордана, али додаје да уређење старе школске зграде није ишло ни лако ни брзо, у селу и околини тражили су помоћ и налазили подршку.
Посебно су уредиле етно-собу и напуниле је својим радовима, а у другој просторији ће се дружити и радити. Велики ходник уредиле су на музејски начин, па га са етно-собом називају „Сећање на Филипа Вишњића” - слепог гуслара, народног песника који је у овом селу живео, а овде је и сахрањен. Жене су саме прикупиле кревет, креденце, ормаре, канабе, донирале своје ручне радове, а биће тога још, вели Гордана, јер се и даље прикупља и излаже.
- Кад све саберемо, шта имамо и шта још очекујемо, биће великих промена у нашој поставци. Циљ нам је да имамо етно-музеј и надамо се да ће бити онакав какав смо замислили. Својим радом придружујемо се заједничкој акцији у селу, да се подигне свест код људи о потреби квалитетнијег живота у нашој заједници - закључила је Гордана Шкорић.
Д. Савичин
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Шид. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
