Из огранка Јужне пруге ДЗППС-а су дошла два открића. Први је пар степског вивка, а други је примерак великог морског гњурца, гнездарице далеког севера Европе и Северне Америке.
– Нисам сигуран да су климатске промене разлог његове посете али вероватно имају удела. Мноштво хране и пријатније температуре током зимских месеци сигурно пријају – истиче Марковић.
На југу наше државе су, каже, откривени још дугорепи сврачак и степска белогуза.
– Оно што можемо приметити јесте чињеница да су готово све популације у опадању бројности. То се све дешава из више разлога, што због брзе промене климе, уништавања станишта и интезивне пољопривреде са јаким пестицидима, до тровања, електрокуције, криволова и слично. Комбинација свих тих притисака је нешто са чим се дивљи свет не може изборити, те полако али сигурно губи ту битку – рекао је Слободан.
Неминовно је да се клима мења и да су нам временске неприлике све екстремније. То осећамо и ми, али промене теже погађају остатак живог света, између осталог и птице.
– Јужни делови Србије све више су под утицајем праве медитеранске климе, са пуно сунчаних дана, високих температура и мало кише, а такве промене ће сигурно повући са собом и неке модификације у флори и фауни. У последњих пет година јесте било десетак нових открића за Србију, али није баш једноставно говорити да ли су сва та открића управо због климатских промена – поручио је наш саговорник.
Ради практичније заштите одређених станишта или појединачних врста које су од значаја за нашу земљу, неопходно је боље истражити биодиверзитет и природу Србије, јер ћемо само тако, каже орнитолог, имати аргументе за спречавање уништавања многих станишта и предела.
– Ко зна колико смо разних врста инсеката, биљака, паукова и бројних других врста уништили и истребили, а да нисмо ни били свесни тога, јер их никада нисмо ни открили. Истраживања сама по себи доносе многа изненађења, нека су лепа, а понека ружна, но видети неку врсту и потврдити је као први налаз за Србију је нешто на шта сам јако поносан. То је само крајњи продукт, а много је фактора који доводе до оваквих открића – наводи Марковић
Поред редовних активности мониторинга ИБА подручја, односно важних станишта за птице и неких заштићених подручја, уз спречавање страдања птица, Слободан Марковић каже да њихов тим тренутно ради на великом подухвату, а то је израда Атласа птица гнездарица Србије.
То ће бити публикација која ће затворити круг и комплетирати све потребне научне публикације за заштиту птица, што је од изузетног значаја за нашу државу.
Ивана Бакмаз
